Алохтоне врсте — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м још детаља
Ред 17:
Алохтонизам се различито дефинише од струке до струке. Тако су гајене, [[Украсно биље|украсне биљне врсте]] (зову се и ''орнаменталне''), као и рецимо украсна [[живина]] или [[папагај]]и '''''егзоте'''''. У ширем смислу, и оне су алохтоне врсте, иако нису у стању да опстану без човекове помоћи (нпр. ван кавеза) пошто долазе из егзотичних, топлијих крајева. Многе алохтоне врсте човек гаји или сади плански, и не представљају никакву опасност по локални биодиверзитет, на пример дрво [[пауловнија]] или [[јелен лопатар]]. Друге плански увезене врсте могу да одмакну контроли, што се десило са [[багрем]]ом, који у појединим шумама постаје самоникла монокултура. Његов сродник [[багренац]] унесен је неплански, и такође је пошаст, нарочито за шуме уз реке.
 
Уколико нека животињска врста одбегне из узгоја, или се гајена биљна врста спонтано рашири из баште, алохтоне врсте постају проблем. Ако се шире великом брзином, онда постају '''''инвазивне''''' врсте. Ако нису инвазивне али ипак дође до спонтаног раширења – у зависности од интензитета ширења и степена прилагодљивости – говоримо о одомаћеним или '''''натурализованим''''' врстама. То су углавном оне стране врсте које су у ново поднебље стигле веома давно. Најпознатије одомаћене интродуковане врсте су [[чичока]], [[Бизамски пацов|бизамски]] и [[сиви пацов]] ''(Rattus norvegicus)'', [[фазан]] (стигао је путем [[Римско царство|Римљана]]), [[гугутка]] и риба [[бабушка (риба)|бабушка]].
 
Код [[биљке|биљака]], врсте које су стигле у релативно скоријем периоду и постале део домаће [[флора|флоре]] зову се '''''неофите'''''. Већина људи не зна да су свакодневни [[коров]]и као што јесу [[репушњача]] и [[жути ноћурак]] пореклом из Америке – прва врста је у Европу стигла 1653. године, а друга је присутна чак од 1619.
 
==Напознатији примери==
[[Датотека:Harmonia axyridis01.jpg|мини|десно|Многобојне варијације исте бубамаре]]
Најпознатији примери алохтоних врста су [[амброзија]], која представља велики проблем за алергичне особе (први пут забележена у природи 1860.), као и [[азијска бубамара]] ''(Harmonia axyridis)''. Људи се све више жале и на присуство великог броја [[смрдибуба]] и то врсте [[Halyomorpha halys]] која као и бубамара долази из Кине.
 
Дунавом харају амерички ракови [[Orconectes limosus]] и [[Pacifastacus leniusculus]] уништавајући локалну популацију риба.