|
Дело ''Други пол'' први пут је издано [[1949]]. године, када је де Бовоар имала тридесет и осам година.<ref name=Plessix-Gray>{{citation| author = du Plessix Gray, Francine |authorlink=Francine du Plessix Gray|title=Dispatches From the Other|date=27. 5. 2010|url=https://www.nytimes.com/2010/05/30/books/review/Gray-t.html?pagewanted=all|work=The New York Times|accessdate=24. 10. 2011}}</ref>{{sfn|Bauer|2006|p=122}} Књига је објављена у два дела: "Митови и чињенице" те "Живљено искуство". Нека поглавља најпре су се појавила у часопису ''Модерна времена'', чија је де Бовоар била уредница. ''Други пол'' се сматра епохалним делом феминистичке филозофије и почетном тачком феминизма другог таласа.<ref name=Plessix-Gray /> Де Бовоарино је почетно питање: „шта је жена?”<ref>{{Cite book|last=de Beauvoir|first=Simone|title=The Second Sex|publisher=Alfred A. Knopf|location=New York|pages=xv-xxix}}</ref> Тврди да је [[мушкарац]] саморазумљива норма, док је [[жена]] секундарна. Креће од биологије и разматра однос [[Јајна ћелија|јајашца]] и [[Сперма|сперме]] код разних врста ([[рибе]], [[инсекти]], [[сисари]]...), све до [[Човек|људских]] бића. Описујући физиологију мушкараца и жена закључује да разлике не могу бити базиране искључиво на телесности: [[биологија]] се мора посматрати у светлу [[Онтологија|онтолошког]], [[економија|економског]] и друштвеног контекста.{{sfn|Beauvoir|2009|p=46}}
Према де Бовоар, два су фактора превасходно утицала на скорашњу еволуцију женског положаја: начин партиципације у производњи и укидање репродуктивног ропства.{{sfn|Beauvoir|2009|p=139}} Мајчинство је оставило жену заковану за тело, што је мушкарцу омогућило да њоме доминира.{{sfn|Beauvoir|2009|p=75}} У [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] (с изузецима попут [[Спарта|Спарте]], где ништа није угрожавало женску слободу), жене су биле третиране попут робова. У [[Римско царство|Римском царству]] уживале су већа права, али ипак су биле дискриминисане на бази пола.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=96, 100, 101, 103}} Што се [[Хришћанство|хришћанства]] тиче, де Бовоар тврди да је оно - уз изузетак германске традиције - настојало подчинитипотчинити жене.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=104–106, 117}} У књизи наглашава промене у динамици моћи коју доноси такозвана 'дворска љубав' [[12. век]]а, претходница данашње романтичне љубави.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=108, 112–114}} Затим описује период раног [[15. век]]а где посебно истиче мистичарку, писца и реформаторку [[Света Терезија Авилска|Терезију Авилску]]{{sfn|Beauvoir|2009|p=118|ps=}} која је доказала да се жена може уздићи веома високо кад су јој осигурани исти услови какве имају мушкарци. Кроз [[19. век]] законски је статус жена остао непромењен, али индивидуе су се истицале својим радом. Де Бовоар проналази грешке у Наполеоновом коду, критикује [[Огист Конт|Огиста Конта]] и [[Оноре де Балзак|Онора де Балзака]]{{sfn|Beauvoir|2009|pp=127–129}}, те описује [[Пјер Жозеф Прудон|Пјера Жозефа Прудона]] као антифеминисте.{{sfn|Beauvoir|2009|p=131}} [[Индустријска револуција]] је омогућила жени да се макне из дома, али због ниских надница ово је мач са две оштрице.{{sfn|Beauvoir|2009|p=132}} Де Бовоар пише о расту [[синдикат]]а и партиципацији жена у њима. Затим описује ширење [[контрола рађања|контрацептивних метода]] и борбу за репродуктивна права и [[побачај|абортус]].{{sfn|Beauvoir|2009|pp=133–135, 137–139}} Бави се историјом [[сифражеткиње|женског суфражетског покрета]]{{sfn|Beauvoir|2009|pp=140–148}} те закључује да су жене попут [[Роза Луксембург|Розе Луксембург]] и [[Марија Кири|Марије Кири]] демонстрирале да није женска инфериорност оно што одређује њихову историјску неважност, већ је обрнуто: њихова историјска безначајност их је проклела и учинила инфериорнима.{{sfn|Beauvoir|2009|p=151}} Де Бовоар делове књиге посвећује [[Менструација|менструацији]], [[Невиност|девичанству]], женској [[људска сексуалност|сексуалности]] и [[секс|полним односима]] (укључујући и оне [[Хомосексуалност|хомосексуалне]]), [[брак]]у, мајчинству и [[Проституција|проституцији]].{{sfn|Beauvoir|2009|pp=168, 170}} Пишући о делима [[Henry de Montherlant|Анри де Монтерлана]], [[D. H. Lawrence|Д. Х. Лоренса]], [[Paul Claudel|Пола Клаудела]], [[Андре Бретон]]а и [[Стендал]]а, уочава да се овде рефлектују велики, колективни митови о жени.{{sfn|Beauvoir|2009|p=261}} Жена је 'привилегована друга', с тим да њена друготност зависи од тога како ће се норма (мушкарац) позиционирати.{{sfn|Beauvoir|2009|p=262}} 'Мистерија' је један од најпроминентнијих мушких митова о жени.{{sfn|Beauvoir|2009|p=268}} Како би га оповргнула, де Бовоар објашњава да мистичност није задана полом, већ ситуацијом - она је обележје сваког роба.{{sfn|Beauvoir|2009|p=271}}
У другом тому де Бовоар описује живот жене од њеног рођења до смрти.{{sfn|Beauvoir|2009|p=284}} Упоређује одгој девојчица и дечака како би показала у коликој је мери женственост производ одгоја.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=285–286}}{{sfn|Beauvoir|2009|pp=294–295}} Девојчица учи да верује и поштује мушкарца као божанство и замишља одрасле љубавнике (пр. слушањем бајки).{{sfn|Beauvoir|2009|pp=304–305, 306–308}} Када открије да су мушкарци господари света, промени свест о себи.{{sfn|Beauvoir|2009|p=301}} Де Бовоар описује пубертет, почетак менструације и начин на који девојка замишља секс с мушкарцем.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=320–330, 333–336}} Набраја различите начине на које жена у адолесценцији прихвата своју женственост.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=366, 368, 374, 367–368}} Описује сексуалне односе с мушкарцима те држи да прва искуства обликују цели њен живот.{{sfn|Beauvoir|2009|p=383}} Говори о женској бисексуалности и хомосексуалности.{{sfn|Beauvoir|2009|p=436}} Затим се бави радом удате жене, који укључује и бригу о домаћинству.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=470–478}} Истиче бројне неједнакости између жена и мушкараца те закључује да брак готово увек уништи жену,{{sfn|Beauvoir|2009|p=518}} иако је он у суштини институција која подчињавапотчињава и мушкарце и жене.{{sfn|Beauvoir|2009|p=521}} Што се абортуса тиче, док се изводи легално у болницама, постоји мали ризик по здравље мајке.{{sfn|Beauvoir|1971|p=458}} [[Католичка црква]], сматра де Бовоар, не може тврдити да душе нерођених неће завршити у [[рај]]у због неучињеног [[Крштење|крштења]], јер би то било контрадикторно другим црквеним учењима.{{sfn|Beauvoir|1971|p=486}} Стога абортус није морално питање већ мушки [[садизам]] над женом.{{sfn|Beauvoir|1971|p=486}} Де Бовоар описује трудноћу, коју се истодобно види као клетву и дар.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=524–533, 534–550}} Затим анализира женску одећу, њене пријатељице и односе с мушкарцима.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=571–581, 584–588, 589–591, 592–598}} Пише о проституткама и њиховим односима са сводницима и другим женама.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=605, 607–610}} Спомиње и хетере, које за разлику од проститутки могу бити признате као индивидуе те бити друштвено истакнуте.{{sfn|Beauvoir|1971|p=565}} Женско приближавање [[Менопауза|менопаузи]] може подражити женске [[Хомосексуалност|хомосексуалне]] осећаје, који су према де Бовоар латентни код већине жена.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=619, 622, 626}} На прагу старости, неке жене бирају да живе кроз своју децу, обично сина или унуке.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=627, 632, 633}} Де Бовоар сматра да је жена активна и ефективна баш као и мушкарац, а њен рад се држи друштвено корисним (припрема хране, одеће, спремање дома ...). Међутим она брине што ништа не ради - жали се, плаче, некад и прети самоубиством.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=645, 647, 648, 649}} Де Бовоар сматра да је бесмислено покушати докучити је ли женска позиција супериорна или инфериорна, јер је очито да је она мушка пожељнија.{{sfn|Beauvoir|2009|p=664}} За жену нема другог пута осим онога који иде стазом феминистичког покрета и ослобођења.{{sfn|Beauvoir|2009|p=664}}
У закључку, де Бовоар пише да се радује будућности где су мушкарци и жене равноправни,{{sfn|Beauvoir|2009|p=760}} али како би човечанство однело победу, они морају ићи насупорт своје природне разлике те пригрлити узајамно сестринство/братство.{{sfn|Beauvoir|2009|p=766}}
|
