Илија Гарашанин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 51:
<ref name="EN"/>
После [[Аврам Петронијевић|Петронијевићеве]] смрти 1852, постао је кнежев представник и министар иностраних послова, али је на том положају остао само до пролећа [[1853]]. године. Тада је отпуштен на формални захтев Русије која је знала за његове намере да у источној кризи, која се отварала, веже Србију за западне силе, нарочито за [[Француска|Француску]], а не за Русију. Од [[1856]]. до [[1858]]. године био је у Савету, и када се после [[Париски мир (1856)|Париског мира]] кнез [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]] подао аустријском утицају, Гарашанин се окренуо против Кнеза. У борби против кнежеве аустрофилске политике, тражио је ослонац не само код Француске, него и код [[Висока порта|Порте]], па и код Русије, којој се, поред свега онога што му је та сила учинила 1853, био приближио и задобио њено поверење. Приликом [[Стефан Стефановић Тенка|Тенкине]] завере [[1857]], кнез Александар, подстакнут аустријским конзулом, хтео је осумњичити и Гарашанина да је био уплетен у заверу, али, на крају крајева, није му могао учинити ништа због француске дипломатије, која га је узела у заштиту. Од тога тренутка Гарашанин је одлучно радио на обарању [[Карађорђевићи|Карађорђевића]]. Његова је заслуга и раздвајање Порте и [[Аустроугарска|Аустрије]], које су дотад заједно подупирале Александра Карађорђевића, што је изазвало Портину интервенцију против њега.<ref name="EN"/>
После Етем-пашине мисије (почетком 1858), постао је министар унутрашњих послова у Магазиновићевом министарству, које је Порта, подупрта Русијом и Француском, наметнула Карађорђевићу. Ушао је у владу с намером да отера Кнеза. Поред отпора Кнеза Александра и једнога дела Савета успео је да донесе Закон о Народној скупштини. Руководећи изборима за ту Скупштину као министар унутрашњих послова настојао је да буде изабран што већи број кнежевих противника. Надао се да ће уз помоћ Скупштине моћи да обори Кнеза и за тај случај имао је припремљено намесништво, које би управљало земљом, док се Порта и велике силе не би споразумеле о новом Кнезу. Оптуживан је од својих противника да је хтео сам да заузме престо. Извесно је да се спремао да буде члан намесништва. Што се тиче његових претензија на престо оне не изгледају довољно доказане, иако су га [[Французи]] спомињали као могућег кнеза.<ref name="EN"/>
| |||