Замкови гнева — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{рут}} {{Кутијица за књигу | назив = Замкови гнева | назив_оригинала = Castelli di rabbia | превод = Ана С… |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Кутијица за књигу
| назив = Замкови гнева
| назив_оригинала = Castelli di rabbia
| превод = Ана Србиновић
| слика = Корице књиге.jpg
| опис_слике = ''Замкови гнева'', издање из 2006. године
| аутор = Алесандро Барико
Линија 33 ⟶ 32:
''Замкови гнева'' је прва Барикова књига. Радња романа се дешава у [[Деветнаести век|деветнаестом век]]у, у имагинарном и маштовитом граду Квинипаку. Прича је конструисана као филмска монтажа. Ликови су у својим сновима, својим причама са својим вишеструким талентима.
Господин Рејл одлази често на своја тајанствена путовања о којима нико ништа не зна, па чак ни његова супруга Џун. По повратку са једног путовања, купује локомотиву коју назива Елизабета. Паркира је недалеко од куће и има снове да изгради железничку пругу праву као стрела дужине 200 -{km}-. Од целе дужине пруге имао је довољно новца за 200 -{m}- железничких шина на којима је постављена Елизабета да чека боља времена.
Финансирање железничке пруге се остварује захваљујући стакларама господина Рејла и талентима проналазача, његовог бриљантног радника и пријатеља, остарелог Андерсона, чије ће се здравље на крају ипак погоршати и он ће да умре.<ref>{{cite book |last1=Барико |first1=Алесандро |title=Замкови гнева |date=2006 |publisher=Паидеиа |location=Београд}}</ref>
Једног дана, човек, генијални [[архитекта]], заслепљени сањар,
Новац ће да тече, а онда ће се богатство окренути, извор ће пресушити. Железничка линија ће бити покренута, али никада неће бити завршена због недостатка финансијских средстава.<ref name="делфи">{{cite web |title=Замкови гнева |url=https://www.delfi.rs/knjige/1928_zamkovi_gneva_knjiga_delfi_knjizare.html |website=Делфи |accessdate=11. 3. 2020}}</ref>
Линија 45 ⟶ 44:
* Морми, син господина Рејла
* Андерсон, брилијантни проналазач за стакло, пријатељ Дена Рејла
* Удовица Абег која у ствари није била удовица
* Пекиш, истраживач звука, надарени музичар који у својој глави чује невероватне концерте, укрштања нове музике. Он је створио инструмент заснован на људском гласу: сваки становник Квинипака има ноту и само ону коју пева у тачном тренутку када се то захтева. Господин Пекиш такође води локални дувачки оркестар.
* Пент, дечак кога је пронашла удовица Абег, кад је имао два дана умотаног у црну мушку јакну на вратима цркве у Квинипаку. Рекла му је да ће бити спреман да оде из овог града када му јакна буде таман. Пекиш је за њега постао нека усвојитеља јер је стално био у његовом друштву.
== Награде ==
* Замкови гнева су донели Барику
* Добитник је и награде Кампиело ({{јез-ита|Premio Campiello}}), књижевне награде основане 1962. године у регији [[Венето]] за дела италијанске фикције. <ref>{{cite web |title=Награда Кампиело |url=http://www.premiocampiello.org/confindustria/campiello/istituzionale.nsf/($linkacross)/A0DA0F82AD480CE0C12573A3004FE715?opendocument&language=IT |website=Premio Campiello |accessdate=13. 3. 2020}}</ref>
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Спољашње везе ==
* [https://openlibrary.org/works/OL876514W/Ch%C3%A2teaux_de_la_col%C3%A8re Open Library]
[[Категорија:Италијански романи]]
[[Категорија:Романи 1991.]]
| |||