Филип Христић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
Под кнезом [[Михаило Обреновић|Михаилом]] је председник владе и министар иностраних дела од [[27. октобар|27. октобра]] [[1860]]. до [[9. децембар|9. децембра]] [[1861]]. године. Био је то покушај измирења странака. У време Христићеве владе донети су основни закони Михаилове владавине, а на [[Преображенска скупштина|Преображенској скупштини]]. Крајем 1861. кнез Михаило се одлучује за конзервативну политику и замењује Христићеву владу [[Илија Гарашанин|Гарашаниновом]], а Христић је враћен у Савет.
 
После турског бомбардовања градова 1862. године. послат је, заједно са [[Јулија Хуњади|књегињом Јулијом]], у мисију у [[Лондон]] да објасни политички положај Србије и српске захтеве. Посланик је Србије у [[Истанбул|Цариграду]] од 1871. године до 1873. године. Министар просвете је у [[Јован Мариновић|Мариновићевој]] влади од 22. октобра 1873. до 25. новембра 1874. године. После [[Први српско-турски рат|првог српско-турског рата]] 1877. је делегат Србије за закључење мира. Посланик је Србије у Цариграду, [[Беч]]у и Лондону од 1878. до 1883. године. [[Гувернер]] је [[Народна банка|Народне банке]] Краљевине Србије<ref>"Недеља", Београд 28. јуна 1909.</ref> од 1885. до 1890. године.
 
Члан је [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од 1846. године. Члан је [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] од 29. јула 1864. године. Почасни је члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] од 10. фебруара 1892. године.