Филип Христић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
Под кнезом [[Михаило Обреновић|Михаилом]] је председник владе и министар иностраних дела од [[27. октобар|27. октобра]] [[1860]]. до [[9. децембар|9. децембра]] [[1861]]. године. Био је то покушај измирења странака. У време Христићеве владе донети су основни закони Михаилове владавине, а на [[Преображенска скупштина|Преображенској скупштини]]. Крајем 1861. кнез Михаило се одлучује за конзервативну политику и замењује Христићеву владу [[Илија Гарашанин|Гарашаниновом]], а Христић је враћен у Савет.
После турског бомбардовања градова 1862. године послат је, заједно са [[Јулија Хуњади|књегињом Јулијом]], у мисију у [[Лондон]] да објасни политички положај Србије и српске захтеве. Посланик је Србије у [[Истанбул|Цариграду]] од 1871. године до 1873. године. Министар просвете је у [[Јован Мариновић|Мариновићевој]] влади од 22. октобра 1873. до 25. новембра 1874. године. После [[Први српско-турски рат|првог српско-турског рата]] 1877. године је делегат Србије за закључење мира. Посланик је Србије у Цариграду, [[Беч]]у и Лондону од 1878. до 1883. године. [[Гувернер]] је [[Народна банка|Народне банке]] Краљевине Србије<ref>"Недеља", Београд 28. јуна 1909.</ref> од 1885. до 1890. године. Указом краља Александра Обреновића марта 1903. године постаје доживотни сенатор<ref>"Мале новине", Београд 25. март 1903.</ref> Краљевине Србије.
Члан је [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од 1846. године. Члан је [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] од 29. јула 1864. године. Почасни је члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] од 10. фебруара 1892. године. Остало је упамћено да он као српски дипломата, у своје време, први у Београду почео носити цилиндер ''пепељаве боје'' на глави.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1. децембар 1936.</ref>
Син Филипа Христића Милан Христић био је секретар посланства Краљевине Србије у Цариграду, a праунук је [[Јован Христић]], генерални конзул. Милан Христић је у првом браку са Артемизом Јоанидес, Гркињом из Цариграда имао троје деце. У другом браку оженио се пољском племкињом и живео је и умро у једном замку поред [[Краков]]а.
Бивша снаха Филипа Христића [[Артемиза Христић]], рођ. Јоанидес, мајка је ванбрачног сина краља [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]], Ђорђа, који је био усвојеник грофа Зичија<ref>Вид. Извештај о двобоју у Пожуну, Нови покрет, 15. мај 1906. pp. 1.</ref>. Ђорђе је у једном тренутку, након смрти његовог брата по оцу краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] показао претензије на српски престо.
| |||