Слободни стрелци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 3:
Спроводећи реформу француске војске крајем [[Стогодишњи рат|стогодишњег рата]], француски краљ [[Шарл VII]] формирао је 1445. стајаћу коњичку трупу - [[ордонанс компаније]], а затим 1448. и слободне стрелце, јачине 8.000 људи. Свака општина (село и град) је на 50 огњишта морала опремити и наоружати ([[лук]]ом, [[мач]]ем и ножем) по једног ''слободног стрелца'', одабраног међу највештијим стрелцима луком. У миру су без плате вежбали недељом, па су били ослобођени пореза (одатле назив слободни). У рату су стајали под оружје на краљев позив (чиме је уклоњено посредништво феудалаца у добављању војника) уз месечну плату од 4 француске ливре.<ref name="ВЕ"/>
== На бојишту ==
У почетку су ''слободни стрелци'' били већином стари ратници, задојени мржњом против Енглеза и против њих су успешно коришћени у стогодишњем рату. Учествовали су у нападу на Вернон (1449), у [[Битка код Формињија|боју код Формињија (1450)]], у опсади Кана 1450. (око 4.000 људи) и у [[Гијенски рат|Гијени]] 1451 (око 3.000).
По завршетку стогодишњег рата == Распуштање ==
[[Шарл VIII]] и [[Луј XII]] поново су покушали да их употребе, али без успеха. [[Франсоа I]] реорганизовао је ''слободне стрелце'' под називом ''легионари'' (7 легија по 6.000 С. формираних у по 6 кохорти). Слабо обучени, недисциплиновани и несигурни у борби (1534. и 1536. су се побунили и разишли, а 1545. су се предали Енглезима), коначно су распуштени средином 16. века.<ref name="ВЕ"/>
|