Слободни стрелци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 3:
Спроводећи реформу француске војске крајем [[Стогодишњи рат|стогодишњег рата]], француски краљ [[Шарл VII]] формирао је 1445. стајаћу коњичку трупу - [[ордонанс компаније]], а затим 1448. и слободне стрелце, јачине 8.000 људи. Свака општина (село и град) је на 50 огњишта морала опремити и наоружати ([[лук]]ом, [[мач]]ем и ножем) по једног ''слободног стрелца'', одабраног међу највештијим стрелцима луком. У миру су без плате вежбали недељом, па су били ослобођени пореза (одатле назив слободни). У рату су стајали под оружје на краљев позив (чиме је уклоњено посредништво феудалаца у добављању војника) уз месечну плату од 4 француске ливре.<ref name="ВЕ"/>
== На бојишту ==
У почетку су ''слободни стрелци'' били већином стари ратници, задојени мржњом против Енглеза и против њих су успешно коришћени у стогодишњем рату. Учествовали су у нападу на Вернон (1449), у [[Битка код Формињија|боју код Формињија (1450)]], у опсади Кана 1450. (око 4.000 људи) и у [[Гијенски рат|Гијени]] 1451 (око 3.000).
По завршетку стогодишњег рата губилиизгубили су војнички дух и давали су све слабије резултате. [[Луј XI]] је 1469. реорганизовао ''слободне стрелце'' чији је број тада износио око 16.000. Француска је подељена на 4 округа, који су требали да формирају по 8 [[батаљон]]а, сваки по 500 ''слободних стрелаца'' (наоружаних луком, [[самострел]]ом или [[копље]]м). Били су без дисциплине и борбености, самовољни и необуздани, и зато омрзнути у народу. После [[Битка код Гингата|боја код Гингата (1479)]], у којем су после кратког отпора подлегли немачким и фламанским [[копљаници]]ма, ''слободни стрелци'' су распуштени и замењени сталним најамничким јединицама ({{јез-франц|bandes françaises}}).
 
== Распуштање ==
[[Шарл VIII]] и [[Луј XII]] поново су покушали да их употребе, али без успеха. [[Франсоа I]] реорганизовао је ''слободне стрелце'' под називом ''легионари'' (7 легија по 6.000 С. формираних у по 6 кохорти). Слабо обучени, недисциплиновани и несигурни у борби (1534. и 1536. су се побунили и разишли, а 1545. су се предали Енглезима), коначно су распуштени средином 16. века.<ref name="ВЕ"/>