Демократија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 140:
Ипак, неки верују да не постоји систем који може идеално да управља друштвом и да демократија није морално идеална. Заступници ове тврдње говоре да је у срцу демократије веровање да, ако се већина слаже, да је легитимно повредити мањину. Они који се не слажу са овом тврдњом верују да у либералним демократијама где су мањинске групе заштићене, мањине и већине се, у ствари, стварају готово са сваким различитим питањем.
 
Моћ већинског гласа је још увек највећи проблем. Историјски пример је [[Адолф Хитлер|Хитлер]] у ери која је предходилапретходила [[Трећи рајх|нацистичкој Немачкој]], који је био ''изабран'' [[1933]]. од стране мањине немачког народа са највећим бројем гласова. Из тог разлога, неке државе су створиле [[устав]]е - законе који бране нека питања од већинског одлучивања (у немачком уставу је донесена ставка која говори да се демократски систем у тој држави не може више мењати). Генерално, да би се устав променио потребна је ''јако'' велика већина изабраних заступника, или захтева да судија и порота одлуче да су процедурални стандарди испуњени од стране државе, или јако ријетко, референдум одређује промену.
Поред заштита које гарантује устав за људска права, неки изборни системи уводе пропорционално заступништво да би сви били ''фер'' заступљени.