Википедија

Историја западнословенског етнонима Срби — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Поништена измена бр. 22988875 корисника SrpskiAnonimac (разговор) Ово је сувишно
ознака: поништење
Ред 6:
Овај и каснији записи из 8. и 9. века о Србима спадали су у подручје између река [[Зале]]а и [[Лаба|Лабе]], и нису се дотицали земље источно од овог подручја: ''Sclavi cum eo, quorum vocabula sunt Suurbi'' ([[Анали франачког краљевства]], 789); ''Regio, quae vocantur Surbi'' ({{ill|en|Баварски географ|Bavarian Geographer}}, око 844); ''Surfe, Surpe'' ([[Алфред Велики]], 872—899). Почев од 8. века шири се самогласник ''-о'': ''Sorabi Sclavi, qui campos inter Albium et Salam'' ([[Анали франачког краљевства|Ејнхардови анали]], 782); ''…inter terram Sclavorum, aui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albium fluvium'' (Анали франачког краљевства, 806); ''Sorabos, qui Colodici vocantur…'' ([[Бертински анали]]); ''in oriente… Sorabici limitis esse turbatam, eo quod Sorabi duce eius Zistiboro'' (Auctore Rudolfo, 856); ''Sorabi et Suisli inter Muldam inferiorem et Albium habitant'' (Annales Meginhardo, 867); ''Sorbi'' (Codex Petropolitanus, 10. век). Арапски историчар [[Ал-Масуди]] (ум. 956) је поменуо ''S.rbīn''.<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=45}}</ref> Земље источно од Лабе (територија Лужице) према средњовековним хроникама насељавала су племена: ''[[Милчани|Milzane]]'' (Баварски географ) и ''[[Лужичани (племе)|Lunsizi]]'' (Баварский географ)/''Lusici'', ''Lisizi'' ([[Титмар Мерсебуршки]]).<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=46}}</ref> У исто време позната су племенска имена западно од Лабе (''[[Коледичани|Colodici]]'' 839, ''[[Сусли|Siusili]]'' 869).<ref>{{Cite book|first=F. Mětšk a druzy|last=E. Brankačk|title=[[Историја Лужичких Срба (монографија)|Stawizny serbow]]: Wot spočatkow hač do lěta 1789|location=[[Budyšin]]|publisher=[[Ludowe nakładnistwo Domowina]]|volume=1|year=1977|pages=23}}</ref>
 
Облик ''Surb''/''Sor(a)b'' се користио у касносредњовековној литератури на латинском и немачком језику за читаво подручје [[Полапски Срби|полапских Срба]] између река Залеа и [[Бобр (притока Одре)|Бобра]].<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=48}}</ref> Облици ''Surb''/''Sor(a)b'' су фонетске варијанте етнонима Срба: облик ''Sorb'' био је познат западно од Лабе, а ''Serb'' — источно од ње.<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=47}}</ref> Широко географско значење имао је термин ''provincia Swurbelant'' у хроници [[Адам из Бремена|Адама из Бремена]] у 11. веку.<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=48}}</ref> У „[[Чешка хроника|Чешкој хроници]]” [[Козма Прашки|Козме Прашког]] око 1200. године користе се етноними ''Sirbia'', ''Sribia'' за некадашњу [[Мајсенска марка|Мајсенску марку]] (старо подручје Милчана и [[Далеминци|Далеминаца]]).<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=47}}</ref> Именовање ''Surb''/''Sor(a)b'' вероватно је настало током првих контаката [[Франци|Франака]] и [[Тиринжани|Тиринжана]] са Србима, кад последњи још нису имали племена са (новим) племенским етнонимима ([[Schuster-Šewc]], 2000). Поред тога, у [[Доња Лужица|Доњој Лужици]] је било старо немачко име ''[[Венди (Западни Словени)|Wenden]]''.<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=42}}</ref> У Лужици се српски етноним први пут помиње у рукописном преводу Новог завета [[Миклавш Јакубица|М. Јакубице]] из 1548. године, који је написан на источнодоњолужичкосрпском дијалекту на подручју града [[Жари (Пољска)|Жари]]: ''Ten tu Novi Zakon Serpsky''.<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=46}}</ref> Према Лужици облик ''Sorab'' први је користио [[Абрахам Френцел|А. Френцел]] (ум. 1740): лужичкосрпски језик је ''lingua sorabica''. У рукописном тексту Андреаса Рихтера „Lexicon harmonico-etymologicum Slavicum” (1730) написано је: ''Sorabia, Sirbia it. Servia, das wendische Land, sorab, serska zemia, serski, -a, -e, sorabus, sorabicus, serska recż, die wendische Sprache''.<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=49}}</ref>
 
Према балканским Србима у средњовековним изворима такође (као на подручју Зале—[[Лужичка Ниса|Ниса]]) користи се неколико облика етнонима Срби: ''…ad Sorabos, quae natio magnum Dalmatiae partem optimus dicitur…'' (Анали франачког краљевства, 822); ''Sorabis, cum Dalmatiam ad Liodomuslum avunculus Bornae'' (823); ''aguas vero, quae a montanis fluunt contra septentrionalem plagum et intrant in magnam flumen Donavi vocavit Surbia'' ([[Летопис попа Дукљанина]], 12. век). Из 1022. године се спомиње старосрпска епархија у Босни ''Serbulia''/''Servilia''.<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=49}}</ref> Ова два облика српског етнонома — ''Surb''/''Sor(a)b'' могли су постојати и у [[Прасловени|прасловенско]] доба.<ref>{{Cite book|first=Heinz|last=Schuster-Šewc|title=Das Sorbische im slawischen Kontext|location=[[Bautzen]]|publisher=[[Domowina-Verlag]]|year=2000|pages=50}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Историја_западнословенског_етнонима_Срби”