Тон — разлика између измена

У [[музика|музици]] реч '''тон''' означава [[звук]], који је одређен својом фреквенцијом, амплитудом, трајањем и бојом. Тон се може записати на за њега тачно одређено место у [[нотни систем|нотном систему]].

 

Људско ухо је у просеку способно да чује звукове у распону 20 до 20,000 [[Херц|-{Hz}-]] док се у музици најчешће користе тонови са основом 30 - 8000 -{Hz}-, што оставља простора за преко сто општекоришћених тонова у класичној [[Теорија музике|теорији музике]]. Конвенција је да се ови тонови деле у октаве, од којих свака садржи по 12, за чије се именовање користи седам имена: „до, ре, ми, фа, сол, ла, си“ (у [[романски језици|романским земљама]] и у [[Русија|Русији]]), „-{C, D, E, F, G, A, H}-“ (код нас и у земљама с [[немачки језик|немачким]] културним утицајем) и „-{C, D, E, F, G, A, B}-“ (у [[енглески језик|енглеском]] говорном подручју). У даљем тексту биће коришћен низ ознака уобичајен код нас.<br /><br />