Република Српска — разлика између измена

Војска Републике Српске је на почетку рата имала неколико предности, од којих је била најважнија народно јединство.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=307}} Иако српски народ није био више интегрисан и оприједељен почетком демократске транзиције, искуства из претходних ратова, непоштен однос САД и ЕЕЗ и чињеница да је српски народ у Босни и Херцеговини био суочен са бројним препрекама, учинили су да уочи рата цјелокупна српска политичка сцена у Босни и Херцеговини постане један велики национални покрет. Друга предност је лежала у чињеници да су се Срби у највећој мери идентификовали са југословенском државом, да је генерација родитеља људи средњих година чинила окосницу Народноослободилачке војске и да су као сразмјерно сиромашно сеоско становништво чешће бирали војнички позив. Због тога је ЈНА у Босни и Херцеговини, иако је неславно пропала, брзо могла да се трансформише у војску нове републике. Ова војска је имала далеко бројнији и обученији официрски кор од својих противника. ВРС је имала и предност у наоружању, која се односила на тенкове и тешку артиљерију, али су противничке војске ускоро успјеле да остваре извјестан баланс у војној и ватреној моћи, мада је у неким крајевина, попут опкољеног Сарајева и [[Цазинска Крајина|Бихаћке Крајине]], разлика у наоружању остала недостижна. Војска Републике Српске је била готово двоструко малобројнија од удружених армија својих противника. Сматра се да није прелазила 80.000 војника, а њени фронтови су се ширили на око 3.000 km. Током трајања рата имала је шест корпуса, Први и Други крајишки, Трећи корпус, Источнобосански корпус, Херцеговачки корпус и Ваздухопловство и противваздушна одбрана. Најважније побједе у 1992. години су биле операције [[Операција Врбас|„Врбас 92”]] и [[Операција Коридор|„Коридор”]]. Прво је ВРС под командом генерала [[Славко Лисица|Славка Лисице]] у нападу околних јединица успјела да ослободи Купрес. Од јуна до октобра 1992. године, ВРС је у операцији „Врбас 92” успјела да окупи сеоска подручја насељена Србима, заузимајући стратешки важно [[Јајце]]. Тиме је било заокружено највеће цјеловито подручје Српске, Босанска Крајина.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=308}} Да српско вођство стратешки није било спремно за рат, говори и чињеница да су српске земље на истоку и западу Босне и Херцеговине током пуна два мјесеца грађанског рата биле раздвојене. У Бањалуци због немогућности да буде допремљен неопходан кисеоник, умрло је дванаест беба. Операцијом „Коридор” до 26. јуна ослобођен је појас српских села и задобијен пролаз кроз извјестан број хрватских и муслиманских села и етнички мјешовити град [[Брчко]]. До 5. октобра 1992. године цјелокупна област Посавине, осим [[Општина Орашје|Орашја]], била је под контролом српске војске. Током 1992. вођене су тешке борбе у Подрињу, гдје су до краја године два општинска средишта и једна енклава ([[Сребреница]], [[Горажде]] и [[Жепа (Рогатица)|Жепа]]), остали у рукама муслиманских снага. Српске трупе успјеле су да до 30. јула 1993. године, заузму стратешки важне планине у околини Сарајева, [[Игман]] и [[Бјелашница|Бјелашницу]], али под притиском САД, морале су да их предају трупама [[Уједињене нације|УН]].

Ратовање у Сарајеву донијело је тешке патње грађанима и велике војне и политичке заплете. Послије уклањања првих барикада, и након проглашења независности 6. априла 1992, постепено је устаљен фронт у граду и околини. Нејасна и неодлучна политика ЈНА довела је до тога да српске снаге задрже само мале дијелове урбаног дијела града, успијевајући да се учврсте тек у приградским општинама,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=309}} гдје су Срби били у изразитој већини. Тако се градсредишњи део Сарајева са муслиманском већином нашао окружен српским насељима и војним положајима, а потпуна подела Сарајева на два дела изврешна је од напада на [[ЈНА]] 2. и 3. маја 1992. у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|тзв. случају Добровољачка]] до средине маја 1992.{{sfn|Логос|2019|p=159, 169. „Линије сукоба су настајале постепено ширећи се, од контролних тачака на путевима, и до средине маја 1992. око бошњачког (Изетбеговићевог) Сарајева нису биле потпуно утврђене линије сукоба између сукобљених војски“}} Српска војска је око града распоредила тешку артиљерију, и ускоро су линије фронта биле учвршћене, а град је био изложен свакодневној узајамној паљби. ВРС је дејствовала по центру града и [[Општина Стари Град (Сарајево)|Старом граду]], а АБиХ по [[Грбавица (Сарајево)|Грбавици]] и [[Лукавица (Источно Ново Сарајево)|Лукавици]]. САД и ЕУ су 28. јуна 1992. успјеле да присиле српску војску да трупама УН преда сарајевски аеродром, тако да је блокада могла да буде и укинута. Муслиманске власти у Сарајеву су касније прокопале тунел испод аеродрома. У току рата погинуло је више хиљада грађана Сарајева, војника и цивила свих националности. Међутим, град је постао симбол страдања муслиманских цивила, иако су српски цивили били двоструке жртве, како због размене артиљеријске ватре између положаја АБиХ и ВРС, тако и због унутрашњег терора паравојске под окриљем власти. Такође, Срби су страдали у приградским општинама Сарајева, Пале и Лукавица, под окриљем ВРС, а од артиљерије из центра града.

[[Дејтонски мировни споразум|Дејтонски споразум]] је дошао као посљедица вишемјесечне тајне дипломатије иза које су стајале Сједињене Државе,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=321}} а коју је подржавала Контакт група. Свеобухватни и потпуни споразум омогућиле су велике промјене на фронту, пре свега у прољеће и љето 1995. године. Хрватска војска је освојила већи дио територије РС Крајине, Република Српска је средином јула заузела двије муслиманске енклаве Сребреницу и Жепу. Послије војне операције „Олуја”, која је срушила Крајину, Хрватска војска је заједно са Хрватским вијећем одбране и Армијом БиХ успјела да заузме значајне области на западу Републике Српске. Бомбардовање НАТО-а претходно је довело до пропасти српског фронта у Босанској Крајини, угрожена је и сама Бањалука. Хрватске трупе освојиле су Грахово, Дрвар, Купрес, [[Гламоч]], [[Шипово]], [[Мркоњић Град]] и [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]], војска муслиманског Петог корпуса заузела је [[Босанска Крупа|Босанску Крупу]], [[Сански Мост]] и [[Босански Петровац]]. У таквим условима Република Српска није имала много могућности за преговоре. Њена војска је држала мање од 49% територије, колико су велике силе дозвољавале да се нађе у границама српског ентитета, а сам опстанак Српске је доведен у питање. Након заузимања Сребренице и [[Масакр у Сребреници|масовног злочина]] који је услиједио, [[Хашки трибунал]] је подигао оптужнице против Радована Караџића и генерала Ратка Младића. Муслиманска страна је захтијевала да српски народ представља на преговорима Србија, а представницима Републике Српске дозвољено је да буду дио делегације СР Југославије. Дејтонски преговори су трајали три недјеље. Стране су се споразумјеле о сложеном документу који је омогућио успостављање мира, равнотежу војних снага у региону, стварање Босне и Херцеговине као сложене државе два ентитета и три конститутивна народа. Споразум је предвидео Босну и Херцеговину као државну заједницу минималних надлежности, са заједничким представништвом, савјетом министара, дводомним парламентом, уставним судом, централном банком, овлашћењима у спољним пословима, спољној трговини и пословима држављанства. Велику већину надлежности задржали су ентитети, који не само да су имали пуну законодавну, судску и извршну власт, право ентитетског и националног вета у централним установама, већ су према уставу задржали и своје војске.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=322}} Дејтонски споразум садржи Општи оквирни споразум и једанаест анекса. Анекс 4 представља [[Устав Босне и Херцеговине]], а према њему име државе је „Босна и Херцеговина” и она је „јединствена држава”, али у њој постоје „два ентитета”, а то су Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=261 са напоменом 1283}} У територијалном погледу, Дејтонски споразум је успоставио односе које су жељеле САД и ЕУ. Федерацији Босне и Херцеговине обезбијеђен је територијални континуитет од Бихаћа до Горажда, са изузетком хрватских енклава [[Општина Оџак|Оџака]] и Орашја које су наслоњене на Републику Хрватску. Републици Српској су, како би досегла 49%, враћени градови Мркоњић и Шипово, као и дијелови околних етнички чистих српских општина. Муслиманско-хрватској федерацији припало је готово цијело Сарајево, са изузетком Лукавице и Пала, такође, прихваћена је арбитража око статуса стратешки важног града Брчког. Арбитражом је коначно 1999. године, у јеку [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СР Југославије]], одлучено да предратна општина Брчко постане [[Дистрикт Брчко|дистрикт]], који би био самосталан, али под формалним кондоминијумом два ентитета.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=323}}