Франц Лехар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 24:
Франц Лехар важио је још као дете за успешног пијанисту. Са једанаест година компоновао је своју прву песму. Касније је студирао виолину на [[Праг|прашком]] конзерваторијуму. Своју музичку каријеру почео је као диригента у [[Вупертал]]у у [[Немачка|Немачкој]]. Затим је постао диригента у војсци [[Аустроугарска|Аустроугарске]], да би се придружио капели свог оца. Са капелом свог оца гостовао је у [[Пула|Пули]], [[Трст]]у, [[Будимпешта|Будимпешти]] и од 1899. до 1902. у [[Беч]]у. У Бечу је најзад остао, и након првих композиција од којих је могао да живи, посветио се компоновањем оперета.
 
Свој први велики успех доспео је 1905. оперетом „Весела„[[Vesela удовица“udovica (opereta)|Весела удовица]]“. Следиле су успешне оперете „Гроф од Луксембурга“, „Земља смеха“, „Паганини“, „Царевић“ и друге. Поред оперета компоновао је две симфонијске песме, два концерта виолином, разну музику за филм, песме, игранке и музику за марш.
 
Иако ожењен [[Јевреји|Јеврејком]] Лехар није морао да напусти Аустрију у току нацистичке власти. Његов добар пријатељ и либретиста Фриц Ленер-Беда страдао је у [[Логор Аушвиц|Аушвицу]]. Лехар је своју вилу у Бад Ишлу завештовао граду са обавезом да направе Лехар-музеј. Од својих прихода усвојио је Лехар-фонд за помоћ старим људима, који су без сопствене кривице запали у беду. Из фонда се нису смели подржавати млади таленти, пошто је Лехар сматрао да се прави таленти сами изборе, а он није желео да се ствара културни дилентатизам.