Ненад Кецмановић — разлика између измена

Рођен је 9. септембра 1947. Након гимназије је студирао право, филозофију, социологију и политичке науке на Универзитету у Сарајеву. Социологију је дипломирао [[1971]]. као студент генерације, а политикологију [[1973]]. године, након чега је радио као асистент Факултета политичких наука у Сарајеву. Докторирао је на тему ''Конвергенција политичких система'' [[1975]]. године. За доцента на Факултету политичких наука је изабран [[1976]], за ванредног професора [[1979]]. и за редовног професора [[1984]]. године. Живио је у Сарајеву до распада Југославије, након чега прелази да живи у [[Београд]]. До распада Југославије је био редовни професор политичких наука и декан Факултета политичких наука у Сарајеву. Био је ректор Универзитета у Сарајеву од [[1988]]. до распада Југославије. Почетком деведесетих је на посљедњим изборима на основу највећег броја гласова изабран за члана [[Председништво СФРЈ|Председништва Југославије]], а са тог положаја је одмах смијењен посредством Службе државне безбједности под изговором „недовољне безбједносне културе“. Од стране муслиманског политичког руководства на челу са [[Раиф Диздаревић|Раифом Диздаревићем]] је оптужен да је „енглески шпијун“.

У вријеме политичког плурализма у Југославији [[1990]]. године, у Сарајеву оснива огранак за Босну и Херцеговину [[Савез реформских снага Југославије|Савеза реформских снага Југославије]] чији је био председник до [[1992]]; политичку партију чији оснивач је био [[Анте Марковић]]. Године [[1991]]. добија почасни докторат [[Универзитет у Мичигену|Универзитета у Мичигену]]. НаконУ распадавреме [[Распад Југославије|расада напуштаЈугославије]] позицијеи увођења [[Санкције СР Југославији|санкција СРЈ]], краткотрајно је био део тзв. крњег Председништва БиХ у Сарајевујуну и прелазипочетком јула 1992. године, али искористио је прву прилику и напустио Сарајево, а прешао је у [[СРЈ]] у [[Београд]].{{sfn|Логос|2019|p=161 у напомени 627}}

У гдјеБеограду је радио као професор на [[Факултет за менаџмент „Браћа Карић”|Факултету за менаџмент „Браћа Карић”]], и на [[Учитељски факултет у Београду|Учитељском факултету]]. Касније постаје редовни професор и шеф Одељења за политикологију [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултета политичких наука Универзитета у Београду]]. Као редовни професор ради на [[Универзитет у Источном Сарајеву|Универзитету у Источном Сарајеву]], а као редовни професор и декан на [[Универзитет у Бањој Луци|Универзитету у Бањалуци]]. Члан је [[Сенат Републике Српске|Сената Републике Српске]] од [[1. септембар|1. септембра]] [[1996]], а [[2009]]. је поново изабран на позицију сенатора Републике Српске. На позицију експерта Европског центра за мир и развој [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] у Паризу је изабран [[1998]], а [[2006]]. постаје члан [[Руска академија политичких наука у Москви|Руске академије политичких наука]] у [[Москва|Москви]]. Од [[2001]]. до [[2004]]. је члан Главног одбора и Политичког савета Демократског центра у Београду. Једно вријеме је радио као уредник [[Радио-телевизија Републике Српске|Радио телевизије Републике Српске]]. Радио је и као уредник [[Часопис за друштвену теорију „Идеје“|часописа за друштвену теорију „Идеје“]], [[„Опредјељења“]], [[Часопис за друштвену теорију и филозофију „Дијалог“|„Дијалог“]] и [[„Лица“]], те као дописник политичког недељника [[НИН]].

„Прве године треће декаде”.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=12-13}}

Поред тога, та књига нуди и низ корисних експланаторних и документарних додатака, географских карата, индекс најзначајних имена везаних за историју Републике Српске од [[1992]]. до [[2016]]. године. Књига је урађена по принципима академске историографије и има велику информативну вредност.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=13}}