Википедија

Београд у 19. веку — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Хиперлинкови
Граматика
Ред 65:
== Привреда ==
[[Датотека:Belgrade, Čukarica, leather factory.jpg|мини|Фабрика коже на [[Градска општина Чукарица|Чукарици]], подигнута 1884. године<ref>{{Cite web|url=http://binfo.rs/cukarica/|title=Градска општина Чукарица|last=|first=|date=|website=БИнфо|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18.3.2020}}</ref>|318x318px]]
Због стицања самосталности и планскомпланског урбанистичкомурбанистичког развојуразвоја града, мање након 1830, а далеко више током друге половине 19. века, Београд добија све већи развој привреде.<ref name=":4" /><ref name=":7" />
 
Прва фабрика, односно мала [[Карађорђева тополивница]], је радила већ за време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], док су државна кожара и пивара отворене 1838. и 1839. године. Ово даље повлачи индустријски развој града, па су 1842. године у Београду отворене металопрерађивачка фабрика, а 1848.и 1850. године и фабрике свећа и сапуна, парни млин, те у годинама након тога и фабрика чоје, жижица, цемента, као и прва фабрика дувана из 1889. године. Захваљујући планском развоју града, пред сам крај 19. века, индустријска производња се додатно развија па су отворене фабрике пића 1890. године, а након тога и фабрике боја, кланица из 1899. године и на крају прва српска фабрика шећера из 1900. године.<ref name=":7" />
Ред 76:
 
=== Уопштено о култури Београда током 19. века ===
Захваљујући српским устанцима, а касније и потпуном ослобађању од османске власти, током 19. века, започет је културни и привредни препород града. Након [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], Београд је почео да све више постаје културно значајно културно седиште. У то време, подигнут је велики број значајних објеката и задужбина.<ref name=":6" /><ref name=":8">{{Cite web|url=https://www.beograd.rs/m/upoznajte-beograd/1253-oslobodjenje-beograda/|title=Ослобођење Београда|last=|first=|date=|website=Град Београд|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=11.3.2020}}</ref>
 
Културни успон Београда посебно добија на замаху након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]]. Тада многобројне београдске занатлије и трговци постају покретачка снага привредног раста и остављају за собом велики број здања. Формиран је велики број удружења, попут ''Београдских госпођа'' и ''Друштва београдских жена лекара''.<ref name=":6" />
Ред 94:
Један од најпознатијих споменика у Београду, [[Споменик кнезу Михаилу]], подигнут је 1882. године и налази се на Тргу републике. Посвећен је [[Михаило Обреновић|кнезу Михаилу Обреновићу]].<ref>{{Cite web|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=713|title=Споменик кнезу Михаилу|last=|first=|date=|website=Споменици културе у Србији, САНУ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=11.3.2020}}</ref>
 
Године 1889, подигнута је једна од најзначајнијих задужбина у Београду, а то је ''Зграда задужнинезадужбине Николе Спасића у Београду''. Подигнута је као репрезентативна стамбено-трговачка зграда на два спрата.<ref>{{Cite web|url=http://www.zaduzbinanspasica.rs/galerija-lat.html|title=Задужбина Николе Спасића|last=|first=|date=|website=Задужбина Спасића|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=11.3.2020}}</ref>
 
Најзначајнија културно-научна институција Србије, [[Српска академија наука и уметности]], установљена је законом од 1. новембра 1886. године, а њена зграда у Београду је формирана тек 1924. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.sanu.ac.rs/|title=САНУ|last=|first=|date=|website=САНУ|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=11.3.2020}}</ref><gallery>
Ред 135:
Током 19. века, а нарочито у другој половини, у Београду је отворен велики број [[кафана]] и механа које су постале једне од његових обележја, као и значајне институције. У њима је одржан први сајам књига из 1893. године, а ту су приказани и први филмови, као и позоришне представе, опере и други значајни културни догађаји. По попису из 1826. и 1827. године, у Београду је постојала кафана ''Паје Кантарџије, Хећим Томе и Зисина'', а касније је отворена и ''Гушанчева кафана'' код [[Калемегдан|Калемегдана]]. Године 1821. је отворен механски [[еснаф]], а 1871. године се формира [[Прво српско пиварско акционарско друштво]]. Прва пивара у Београду се отвара 1840. године и то је [[Кнежева пивара]]. А након тога, 1873. и 1884. године, почињу са радом и [[Вајфертова пивара|Вајфертова]] и [[Бајлонијева пивара]]. Кафане су биле, не само место на коме су се људи окупљали зарад јела и пића, већ су у Београду 19. века, а након тога и прве половине 20. века, постале и значајна друштвена места, на коме су се окупљала и формирала разна удружења, али склапали и разни уносни послови, те договорене и многе значајне политичке одлуке. Тако се знало да се у кафани ''Барајево'' окупљају чланови демократске странке, док су министри [[Драгиша Цветковић|Цветковићеве]] владе одлазили у ''Мадеру''.<ref>{{Cite book|url=http://teme2.junis.ni.ac.rs/public/journals/1/previousissues/teme3-2010/teme%203-2010-13.pdf|title=О настанку и називима механа и кафана Старог Београда|last=Голубовић|first=Видоје|publisher=Институт за међународну политику и привреду|year=2010|isbn=|location=Београд|pages=}}</ref>
 
Најстарија сачувана београдска кафана је [[Кафана „?”|Кафана ?]]''.'' Зграда у којој се налази је основана, по налогу [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]], још 1823. године подигао ју је [[Наум Ичко]], ''[[безрђанбаша]]'', трговачки [[конзул]] и син [[Петар Ичко|Петра Ичка]], [[Охрид|охридског]] трговца [[Цинцари|цинцарског]] порекла и једног од главних организатора [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], те и творца [[Ичков мир|Ичковог мира]], закљученог са [[Visoka porta|Портом]] [[1806]]. године. Касније, 1826. године, кнез Милош је зграду покломиопоклонио своме личном лекару [[Ећим-Тома Костић|Ећим-Томи Костићу]], који ју је претворио у кафану. У многобројним путописима везаних за Београд из прве половине 19. века, често је спомињана ''Српска кафана'' која је била смештена у овој кући. У њојњу су свраћале многе познате личности културног и јавног живота, између осталих и [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]]. У тој кафани се [[1834]]. године заиграла прва партија [[Билијар|билијара]] у [[Београд|Београду]], а од исте године постала је прво читалиште ''[[Новине србске|Српских новина]]''. У знак исказивања поштовања према [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]], једно време, само у овој кафани, није било дозвољено пушење.
 
Зграда у којој се налази ''Кафана ?'' данас има статус споменика културе.<ref>[http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/Kafana_znak_pitanja.pdf Завод за заштиту споменика културе Београд]</ref>
 
=== Мода Београда у 19. веку ===
Културни и економски развој града је утицао и на развој моде у Београду. Захваљујући многобројним везама које су београдски трговци имали са [[Аустријско царство|Аустријом]], [[Немачко царство|Немачком]], [[Краљевина Белгија|Белгијом]], [[Краљевина Француска (1830–1848)|Француском]] и другим земљама, у Београд сује пристиглепристигла и најразноврснија текстилна и модна роба, али и многи странци. Ово је допринело развоју кројачког заната, који се ширио у два правца. Први је био правац усмерен ка професионалном раду и професионалним [[Кројач|кројачима]], углавном мушкарцима, који су припадали моделу еснафа. Са друге стране, жене су биле најчешће неформално обучаване, поготову у мањим срединама, па су клијентелу стицале препоруком.<ref>{{Cite journal|last=Менковић|first=Мирјана|date=2017|title=Утицај чешких текстилаца на развој текстилне индустрије у Србији од почетка до друге половине XX века|url=http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/168|journal=Гласник Етнографског института САНУ|volume=65|pages=321-322|via=}}</ref>
 
Захваљујући колекцијама у музејима попут [[Музеј примењене уметности у Београду|Музеја примењене уметности у Београду]], данас је познато како је изгледала одећа и обућа Београђана за време 19. века. Захваљујући таквим колекцијама, могуће је пратити процес трансформације одевања [[Грађанство|грађанске класе]] од традиционалне оријенталне ношње, до тадашње европске моде.<ref name=":11">{{Cite journal|last=Маскарели|first=Драгиња|date=2013|title=Традиција и мода: женска обућа из XIX и с почетка XX века у колекцији Музеја примењене уметности у Београду|url=https://www.mpu.rs/zbornik/pdf/zbornik_9/11.pdf|journal=Зборник Музеја примењене уметности у Београду|volume=9|pages=93-103|via=}}</ref>
 
Што се тиче женске градске ношње 19. века, незаобилазан део су биле папуче које су се носиле као кућна обућа. Један од карактеристичних типова женске градске кућне обуће биле су [[местве]]. Местве су дубока обућа од меке, најчешће три жуте или црне коже. Понекад су их носили и мушкарци, а преко њих се по потреби обувала обућа која је ношена ван куће. Правиле су их занатлије чизмеџије. Популарно је било и ношење богато украшених дрвених нанула са две потпетице, а везивало се, пре свега, за обичај одласка у хамам. Њих су правилe [[Занатлија|занатлије]] [[Налунџија|налунџије]]. Једна од врста женске обуће које су коришћене тада, биле су [[Терлук|терлуци]], које су биле карактеристичне и за тадашњу [[Босански вилајет|Босну и Херцеговину]]. Терлуци су се правили од коже и украшавали златовезом, свилом или сомотом. У зависности од имовинског стања породице жене и њиховог богатства, зависило је и богатство украса на терлуцима. Такође, чести су били и везови за папуче, од којих су обућари и папуџије правили обућу за кућу. Њих су везивале жене у кућној радиности, а набављале су се и на [[Цариград|цариградским]] базарима, и у европским робним кућама. Од средине 19. века, потпетице које су до тада биле готово нестале, поново су почеле да се враћају у моду. Осамдесетих година 19. века, потпетица типа ''Луј'' улази у моду и носи се све до 1925. године.<ref name=":11" />
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Београд_у_19._веку”