Славеносрпски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
{{Јужнословенски језици}}
'''Славеносрпски језик''' ({{јез-слср|славяносербскій, словенскій}}) је облик [[српски језик|српскога језика]] који је био у доминантној употреби крајем [[18. век|18]]. и почетком [[19. век|19]]. века у образованим слојевима српске [[грађанска класа|грађанске класе]] у [[Војводина|Војводини]] и [[Српска дијаспора|српској дијаспори]] у осталим крајевима [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. [[Позајмљенице]] из овог језика називају се [[црквенословенизам|црквенословенизми]], иако је овај језик само делимично [[Црквенословенски језик|црквенословенски]].
11. октобра 1783. основана је [[Руска академија|Руску академију]] као државни орган за руски језик и књижевност. Академија постоји од четрдесетих година XIX века и од тада је део [[Руска академија наука|Руске академије наука]]. Захваљујући Руској академији развијали су се и славеносрпски језик и књижевност. <ref>[https://eadaily.com/ru/news/2016/10/11/etot-den-v-istorii-11-oktyabrya-1783-goda-sozdana-rossiyskaya-akademiya Этот день в истории: 11 октября 1783 года создана Российская Академия]</ref>
== Употреба ==
Линија 11 ⟶ 13:
== Карактеристике и граматика ==
Пример облика тог славеносрпског језика се може видети из „Славеносербског магазина“ који је уређивао Захарија Орфелин:{{cquote|-{''Весьма бы мені пріскорбно было, ако бі я кадгод чуо, что ты, мой сыне, упао у пянство, роскошь, безчініе, і непотребное жітіе''.}-}} Чак је и из једне реченице видљиво да је текст натопљен руским речима (-{что}-), руским творбеним облицима (-{роскошь}-, а не -{раскош}-), а друге особине славеносрпског су и појава -{–т}- у 3. лицу множине (нпр. -{„они могутъ"}- уместо -{„они могу"}-).
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
| |||