Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена

Део официра из нишког гарнизона није се слагао са насталим стањем. У августу [[1903]]. године, они су тражили да 68 виших официра завереника, који су заузели положаје на двору, у влади и командним местима, поднесу оставке. Сазнавши за дешавања у [[Ниш|Нишу]], влада се хитно састала, а капетан Апис је био послат да осујети акцију дела нишких официра. Дошао је у посед списка оних који су радили против новог стања. Сви су ухапшени, а њих 27 одговарало је пред војним судом и било осуђено на две године затвора. „Контраши“„Контраћи“ у војсци су и у наредном периоду прогањани, пензионисани или избацивани, што је касније довело до раздора међу официрима завереницима, јер се млађи нису слагали са оваквим обрачунима.<ref>„Драгутин Димитријевић Апис”, Д. Мекензи, стр. 69</ref>

Убиство [[Александар Обреновић|Обреновића]] наишло је на жестоку осуду у [[Уједињено Краљевство|Великој Бртанији]] која је, инсистирајући на правној држави, захтевала да се завереницима суди и да добију законом предвиђене (смртне) казне. [[Русија]] и [[Аустроугарска|Аустрија]] су желеле стабилну ситуацију на [[Балканско полуострво|Балкану]] па су, у првом маху, остале неутралне према [[Мајски преврат|мајском преврату]] и прихватиле [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]] за новог краља Србије.<ref>„Драгутин Димитријевић Апис”, Д. Мекензи, стр. 66</ref> Међутим, старији официри завереници ([[Александар Машин]], [[Дамјан Поповић]], Петар Мишић и други) су, својим осионим понашањем, изгубили симпатије јавности и због све већег утицаја на краља и мешања у политику угрозили међународни положај Србије. Крајем 1903. године, већина страних изасланика напустила је [[Београд]].