Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена

Димитријевић и остали завереници нису желели да створе војну диктатуру у држави, већ су одмах после преврата власт предали политичарима. „Завереници су хитно сазвали представнике свих политичких странака и замолили их да оформе владу народног јединства, која ће водити Србију првих неколико месеци. Неки политичари, којима су се официри обратили, нису могли да поверују да им се власт предаје у руке. [[Стојан Протић]] је у почетку сумњао да је по среди превара, да би се похапсили он и његове колеге. Љуба Живковић, вођа [[Самостална радикална странка|самосталних радикала]] говорио је народу: „Браћо, немојте мислити да је ово војна или армијска револуција. Војска је ово урадила у убеђењу да ће српски народ то подржати, и није хтела да уради било шта без подршке или против српског народа”. Војислав Гојковић, један од завереника, тврдио је да је то једини случај у историји света да вође успелог војног удара добровољно и одмах предају власт политичарима. <ref>„Драгутин Димитријевић Апис”, Д. Мекензи, стр. 60-63</ref> Сећајући се тих догађаја, [[Живан Живановић]] (министар просвете у влади пре 29. маја/ [[2911. мајјун|2911. мајаjуна]]) пише како је одведен, у зору 29. маја/ [[2911. мајјун|2911. мајаjуна]], у пратњи једног официра, у министарство у којем су већ били сви виђенији политичари: [[Јован Авакумовић]], [[Јован Атанацковић]], [[Ђорђе Генчић]], [[Стојан Протић]], Љуба Живковић, [[Љубомир Стојановић|Љубa Стојановић]], [[Војислав Вељковић|В. С. Вељковић]], [[Александар Борисављевић|Аца Борисављевић]] и други. Након неког времена, а изашавши напоље у предсобље, [[Живан Живановић|Живановић]] је погледао на сат на коме је откуцавало 5:35. Нешто касније сусрео се са [[Јован Авакумовић|Авакумовићем]] који му је рекао да се ништа не брине и да је позван само да би се формално извршила промена. На питање: „Молим Вас, има ли владе и ко јој је председник?”, [[Јован Авакумовић|Авакумовић]] је одговорио: „Ја сам.”<ref>Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, књига 4, стр. 332, Геца Кон, Београд, 1925</ref>

Влада је сазвала Народно представништво (Скупштину и Сенат) које се састало 2/[[15. јун|15. јуна]], у истом саставу у коме је било пре државног удара од 25.марта/[[7. април|7.априла]] [[1903]]. године, када га је [[Александар Обреновић|краљ Александар]] распустио. Скупштина и Сенат одржали су заједничку седницу на којој су изабрали и прогласили за краља [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]]. Тада је враћен на снагу Устав из [[1888]]. године, са мањим изменама и допунама, назван Устав из 1903. На њeга je потпис ставила влада, а не краљ, што је значило да је народ самостално донео устав, коме се и краљ морао покоравати. У складу са тим, [[Петар I Карађорђевић|Петар Карађорђевић]] је положио заклетву на Устав 12/[[25. јун|25. јуна]] [[1903]]. године, када је и званично ступио на престо.