Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 46:
==== Служба ====
По повратку у земљу, додељен је генералштабном одељењу Министарства Војног и служио је у њему од септембра [[1906]]. до марта [[1907]]. године. Oд [[1910]]. до [[1914]]. године, предавао је Стратегију на [[Војна академија Универзитета одбране у Београду|Војној академији]] и на Генералштабној припреми. Био је помоћник начелника штаба Дунавске дивизије у [[Београд|Београду]] [[1905|1905.]] године, начелник штаба Дринске дивизијске области у [[Ваљево|Ваљеву]] [[1908]]. године, а потом комадант [[Батаљон|батаљона]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Од [[1910]]. до [[1912]]. године, био је начелник штаба Коњичке дивизије у [[Београд|Београду]], а у периоду [[1913]] — [[1914]]. године начелник штаба Обавештајног одељења [[Главни ђенералштаб (Краљевина Србија)|Главног генералштаба]]. У току [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је руководилац обавештајне службе [[Главни ђенералштаб (Краљевина Србија)|Главног генералштаба,]] начелник штаба Ужичке војске, начелник штаба Тимочке војске и помоћник начелника штаба Треће армије на [[Солунски фронт|Солунском фронту]].<ref>Милан Ж. Живановић, ''Пуковник Апис, Солунски процес, хиљаду девесто седамнаесте'', Београд: Српска академија наука, 1955 скраћена биографија, стр. 656</ref>
Био је у [[Македонија|Македонији]] краће време када се прикључио Четничком удружењу са седиштем у [[Скопље|Скопљу]] и [[Куманово|Куманову]], а са циљем ослобођења [[Стара Србија|Старе Србије]] и [[Македонија|Македоније]] од Турака. Учествовао је у раду Главног одбора [[Српска акција у Македонији|четничке акције]] у [[Београд|Београду]], чији је члан био и његов зет [[Живан Живановић|Живан]].
| |||