Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 136:
Иако је раздор у официрском кору постајао све већи, Апис и другови су имали подршку многобројних млађих, али и старијих официра, пре свега [[Радомир Путник|Радомира Путника]], [[Степа Степановић|Степе Степановића]] и [[Илија Гојковић|Илије Гојковића]]. Захваљујући њима успевали су да остваре свој утицај у војсци, иако су бројно били у мањини. Дo [[1912]]. године, око Аписа је од око 120 официра завереника остало њих 70-80. Исте године, према подацима из Буџета државних расхода и прихода [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], официра је укупно било 2.038, подофицира 4.389, а војника редова на одслужењу војног рока 22.559.<ref>М. Живановић, стр. 29</ref>
Да „[[Црна рука]]“ није била никаква тајна организација сведоче и чланци у „Трибини“, гласилу које је било блиско принцу [[Александар I Карађорђевић|Александру]]. Ови чланци су углавном били негативно настројени према официрској организацији, настојећи да је
[[Црна рука]] је била активна све до уласка [[Краљевина Србија|Србије]] у рат са [[Османско царство|Турском]] [[1912]]. године када је дефакто престала да постоји. Све везе које су организацију држале, услед погибије чланова у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]], прекинуте су. Само из Управе организације у тим ратовима погинула су три члана, укључујући и њеног председника. Пуковник Апис, у својој завршној речи на суђењу у [[Солун|Солуну]], истиче да треба правити разлику између рада организације „Уједињење или смрт“ докле је она постојала ([[1912]]. године) и рада појединих чланова као личности за себе. Такође треба утврдити:
| |||