Записи на брезиној кори — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{рут}}
[[Датотека:Berest gramata n 155.jpg|мини|Страница број 155 (фрагмент). Из збирке Историјског музеја.<ref>{{Cite web |url=http://gramoty.ru/index.php?act=full&id=157 |title=''Gramota 155'', |access-date=24. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322165828/http://gramoty.ru/index.php?act=full&id=157 |archive-date=22. 03. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref>]]
'''Писма на брезиној кори''' ({{јез-рус|Берестяные грамоты}}, {{јез-бел|Берасцяныя граматы}} {{јез-укр|Берестяні грамоти}}) су рукописи, документи, писани на комаду унутрашњег слоја [[бреза|брезине]] коре, која се обично користила за писање, пре појаве масовне производње папира, литература [[Кијевска Русија|Руса]] и њихових наследника из -{[[XI век|XI]]}- до -{[[XV век|XV]]}- века. Такође су најстарији сачувани писани извори за проучавање, како историје Кијевске Русије, тако и историју [[средњи век|средњовековног]] друштва и свакодневног живота, као и историју [[западноруски писани језик|западноруског језика]], а касније руског језика<ref name="vologa">{{cite news|url=http://vologdaregion.ru/news/2015/7/21/v-vologde-vpervye-v-istorii-goroda-naydena-berestyanaya-gramota|title=В Вологде впервые в истории города найдена берестяная грамота|date = 21. 07. 2015|publisher=Vologda-Region|language=Руски|accessdate = 22. 07. 2015}}</ref>.
'''Писма на брезиној кори''' су била позната становништву великог броја култура, укључујући [[Русини|Русине]] и [[Финци|Финце]].
== Будистичка писма Гандара ==
[[Датотека:Fragmentary_Buddhist_text_-_Gandhara_birchbark_scrolls_(1st_C),_part_31_-_BL_Or._14915.jpg|алт=|лево|безоквира|232x232пискел|)]]
Будистичка писма, написана на [[Гандарски језик|гандарском језику,]] вероватно су најстарији постојећи [[Индија|индијски]] текстови, који потичу отприлике из [[1. век п. н. е.|1. века пре нове ере]]. Писани су на брезиној кори и чувани у глиненим посудама. [[Britanska biblioteka|Британска библиотека]] их је набавила 1994. године. Писане су на [[Карошти (писмо)|кароштиу]] и верује се да су пореклом из [[Авганистан|Авганистана]], јер су слични рукописи на брезиној кори пронађени у источном Авганистану.<ref name="AOS">{{cite journal|last=Salomon|first=Richard|date=April 1, 1997|title=A preliminary survey of some early Buddhist manuscripts recently acquired by the British Library|url=https://www.questia.com/read/1G1-19728985|journal=The Journal of the American Oriental Society|publisher=American Oriental Society|volume=|pages=|via=}}</ref> Од 1994. године појавила се слична збирка текстова на гандарском језику, из исте ере, под називом ''Старија колекција''.<ref name="SalomonGlass2000">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=cTmN8Xs9xBkC&pg=PR11|title=A Gāndhārī Version of the Rhinoceros Sūtra: British Library Kharoṣṭhī Fragment 5B|author1=Richard Salomon|first=|author2=Andrew Glass|publisher=University of Washington Press|year=2000|isbn=978-0-295-98035-5|location=|page=xi|pages=|accessdate=26.3.2020.}}</ref>
Писма на брезиној кори, из британске библиотеке, била су у облику свитака, ширине од пет до девет [[Инч|инча]]. Текст је написан црним [[Мастило|мастилом]], са обе стране свитка, почевши од врха на једној страни, настављајући тако да се свитак преокрене наопако, тако да се текст завршава на истом месту одакле је почео. Најдужи нетакнути свитак, из колекције британске библиотеке, дугачак је осамдесет и четири инча.<ref name="AOS" />
Збирка садржи разне познате коментаре и [[Diskurs|дискурсе]] [[Сидарта Гаутама]], који укључују текстове [[Авадана|авадане]] и [[Abidarma|абидарме]].<ref>Richard Salomon. ''Ancient Buddhist Scrolls from Gandhāra: The British Library Kharosthī Fragments'', with contributions by Raymond Allchin and Mark Barnard. Seattle: University of Washington Press; London: The British Library, 1999. pg 181</ref><ref>{{cite book|last=Salomon|first=Richard|title=Ancient Buddhist Scrolls from Gandhāra|publisher=University of Washington Press|location=Seattle|year=1999|isbn=0-295-97769-8}}</ref>
Делови свитка указују на то да су се већ налазила у лошем стању и пре стављања у глинене посуде.<ref name="AOS" />
== Писма на браманском и [[Санскрт (језик)|санскртском језику]] ==
[[Датотека:Indian_-_Sarasvati_-_Walters_2550.jpg|алт=|десно|безоквира|282x282пискел]]
[[Датотека:Kashmir_Sharada_MS.jpg|лево|мини|249x249пискел|Писма на брезиној кори око 17. века]]
Писма на [[Betula utilis|бетули утилис]] (хималајској брези) вековима су се користила у [[Индија|Индији]] за писање [[Свети списи|религиозних текстова]]. Његова употреба била је нарочито распрострањена у [[Кашмир|Кашмиру]]. Употребу коре, као папира, споменули су рани санскритски писци попут [[Калидаса]] (око 4. века пре нове ере), [[Махариши Сушрута|Махаришиа Сушрута]] (око 3. века пре нове ере) и [[Варахамихира]] (6. век пре нове ере). У Кашмиру, рани научници препричавали су да су све њихове књиге написане на хималајским брезним корама до 16. века.<ref name="Müller">{{cite book |author=Müller, Friedrich Max |title=Selected essays on language, mythology and religion, Volume 2 |publisher=Longmans, Green, and Co. |location= |year=1881 |pages=335–336fn |url=https://books.google.com/books?id=WuZYAAAAMAAJ&pg=PA335}}</ref>
[[File:Bower-ms.jpeg|left|алт=|безоквира]]
Делови свитка од брезе на санскртском језику и браманском писму били су део колекције свитака британске библиотеке Гандара. Претпоставља се да су из [[Северна Индија|северне Индије]], а почињу негде током првих неколико векова пре нове ере.<ref name="Olivelle2006">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=efaOR_-YsIcC&pg=PA356|title=Between the Empires: Society in India 300 Bce to 400 Ce|author=Patrick Olivelle|first=|date=13 July 2006|publisher=Oxford University Press|year=|isbn=978-0-19-530532-6|location=|pages=356–7|accessdate=26.3.2020.}}</ref> Писма на брезиној кори, на браманском писму, откривена су у античком будистичком манастиру у [[Јаулин|Јаулину]], у близини [[Таскил|Таскила]], у [[Панџаб (Пакистан)|Панџабу]], од 5. века.<ref name="Behrendt2003">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=C9_vbgkzUSkC&pg=PA35|title=Handbuch Der Orientalistik: India. The Buddhist architecture of Gandhāra|author=Kurt A. Behrendt|first=|publisher=Brill|year=2003|isbn=978-90-04-13595-6|location=|pages=35–36|accessdate=26.3.2020.}}</ref>
Бакшалска писма се састоје од седамдесет делова брезине коре писаних на санскртском и практитском језику. На основу језика и садржаја процењује се да припадају периоду од 2. до 3. века пре нове ере. Текст говори о различитим математичким техникама.<ref>{{cite book|title=The Nine Chapters on the Mathematical Art: Companion and Commentary |author1=John Newsome Crossley |author2=Anthony Wah-Cheung Lun |author3=Kangshen Shen |author4=Shen Kangsheng |year= 1999|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=eiTJHRGTG6YC&pg=RA1-PA29&lpg=RA1-PA29&dq=%22Bakhshali+Manuscript%22|isbn=0-19-853936-3}}</ref><ref name="Bodleian">{{cite web|url=http://treasures.bodleian.ox.ac.uk/The-Bakhshali-Manuscript|title=The Bakhshali Manuscript|last=|first=|date=|work=Treasures of the Bodleian|publisher=University of Oxford Bodleian Library|archive-url=https://web.archive.org/web/20111005013320/http://treasures.bodleian.ox.ac.uk/The-Bakhshali-Manuscript|archive-date=5 October 2011|dead-url=|accessdate=26.3.2020.|url-status=dead}}</ref>
Велика збирка свитака, од брезине коре, откривена је у Авганистану током [[Грађански рат|грађанског рата]] крајем 20. и почетком 21. века, вероватно у [[Буде из Бамијана|Буди из Бамијана]]. Отприлике, 3.000 делова свитка који се налазе на санскртском или будистичком санскртском језику, на браманском писму, почињу у периоду од 2. до 8. века пре нове ере.<ref name="Olivelle2006" />
Ручна писма су једна од најстаријих санскртских текстова на брезиној кори, на браманском писму. Садржи неколико текстова који обрађују теме међу којима су медицински [[Трактат|трактати]] и пословице. Откривена су у [[Куча|Кучи]] (тренутно у [[Синкјанг|Синкјангу]]), античком будистичком краљевству на северном [[Пут свиле|путу свиле]], а процењено је да су стари 450. година.<ref name="Diringer1953">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=7NVKLKY4jIcC&pg=PA361|title=The Book Before Printing: Ancient, Medieval, and Oriental|author=David Diringer|first=|publisher=Courier Dover Publications|year=1953|isbn=978-0-486-24243-9|location=|page=361|pages=|accessdate=26.3.2020.}}</ref>
Писма [[Гиглит|Гиглита]] су били будистички текстови откривени у области [[Пакистан|Пакистана]] 1931. године и укључују различите сутре, народне приче, медицину и филозофију. Потичу, отприлике, између 5. и 6. века, а написани су на будистичком санскриту.<ref name="Marwah">{{cite web|url=http://www.the-south-asian.com/Aug2004/Gilgit_manuscript.htm|title=Gilgit Manuscript — Piecing Together Fragments of History|author=Gyan Marwah|first=|date=|work=The South Asian Magazine|location=Haryana, India|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=26.3.2020.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://portal.unesco.org/ci/en/ev.php-URL_ID=22448&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html|title=Gilgit Manuscript|last=|first=|date=|work=Memory of the World Register|publisher=[[UNESCO]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20080922013344/http://portal.unesco.org/ci/en/ev.php-URL_ID%3D22448%26URL_DO%3DDO_TOPIC%26URL_SECTION%3D201.html|archive-date=2008-09-22|dead-url=|accessdate=26.3.2020.|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-india-17935041|title=India: Rare Buddhist manuscript Lotus Sutra released|last=|first=|date=2012-05-03|work=BBC News|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=26.3.2020.}}</ref>
Сматрало се да писма која садрже текст химне богиње [[Durga|Дурге]] штите особу која их носи од злих утицаја попут [[амајлије]].<ref>{{cite web|url=http://cudl.lib.cam.ac.uk/view/MS-ADD-01578|title=Devīkavaca|last=|first=|date=|website=|publisher=Cambridge Digital Library|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=26.3.2020.}}</ref> Пример једног од ових текстова, из Непала, написан је у библиотеци [[Универзитет Кембриџ|универзитета Кембриџа]].
Брезине коре још увек се користе у неким деловима Индије и Непала за писање светих [[мантра]].<ref name= "Müller" /><ref name="Wheeler">{{cite book |author=Wheeler, David Martyn |title=Hortus Revisited: A 21st Birthday Anthology |publisher=Frances Lincoln |location=London |year=2008 |page=119 |isbn=0-7112-2738-1 |url=https://books.google.com/books?id=20vS2esVCRcC&pg=PA119}}</ref> Ова пракса је први пут споменута у 8. или 9. веку, у ''Лакшми тантри''.<ref name="Gupta">{{cite book |author=Gupta, Sanjukta |title=Laksmi Tantra a Pancaratra text; Orientalia Rheno-traiectina; v.15 |publisher=Brill Archive |location= |year=1972 |page=xxi |url=https://books.google.com/books?id=ztEUAAAAIAAJ&pg=PR21}}</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
| |||