Економски факултет Универзитета у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 23:
 
Крајем 1952. године факултет се уселио у зграду у [[Улица Каменичка|Каменичкој улици]] бр. 6 у зграду Савезне (планске) контролне комисије. Године 1960. основано је одељење у Крагујевцу које је 1975. постало независно и прерасло у [[Економски факултет Универзитета у Крагујевцу]].
Године 2003. уведене студије на даљину. Научно-наставно веће доноси одлуку о прихватању Европског система трансферних бодова ([[ЕСПБ]]/ЕЦТС), одговарајуће усклађивање наставних планова и програма
Факултет је домаћин Друге међународне конференције ASECU (Association of Southeast European Economic Universities), такође је организован међународни последипломски мастер програм у сарадњи са HEC (Hautes étudescommerciales) из Париза.
Године 2006. Магистарски курсеви су трансформисани у једногодишње мастер програме (60 ЕСПБ/ЕСТС). Такође одржани су први избори за Студентски парламент Економског факултета.
Организован је и међународни мастер програм у сарадњи са Универзитетом у Ници ([[ТЕМПУС]]).
Године 2008. уведени су нови програми на докторским студијама: Економија, Менаџмент и Статистика (180 ЕСПБ).
Факултет је 2009. године акредитован (у складу са новим стандардима) као високошколска институција у области економије.
 
Међу познатим професорима и студентима Факултета су: [[Владимир Перић Валтер|Владимир Перић-Валтер]] (1939—1940), Слободан Унковић, [[Никола Вучо]], Стеван Куколеча, Владан Божић, Љубомир Маџар, Бранко Маричић (1947—2016), [[Коста Михаиловић]], Стипе Ловрета, [[Драган Ђуричин]], Бранко Ракита, Даница Поповић, Љубодраг Савић, [[Оскар Ковач]], [[Љубомир Бајаловић]], [[Списак српских економиста|Јуриј Бајец]], Миомир Јакшић, [[Јелена Кочовић]], [[Иван Вујачић]], [[Раде Станкић]], [[Павле Петровић]], [[Aleksandar Živković (ekonomista)|Александар Живковић]], [[Ђорђе Каличанин]].