'''Законодавна власт''' или легислативна власт је једна од три гране [[власт]]и. Главни задатак законодавне власти јесте доношење [[закон]]а. Законе доноси [[парламент]]. У либералним демократијама грађани бирају своје представнике у парламенту (на [[избори]]ма) и тиме им дају ауторитет да гласају за законе у њихово име. Процес изгласавања закона зависи од тога какво је парламентарно уређење неке [[држава|државе]]. У либерланим демократијама имамо дводомне (бикамерализам) и једнодомне парламенте. У дводомне парламенте спадају амерички Конгрес и британски Вестминстер.
[[Амерички Конгрес]] се састоји из Представничког Дома и [[Сенат]]а. [[Британски Вестминстер]] се састоји из Дома Народа/Обичних (''-{The House of Commons}-'') и Дома Лордова (''-{The House of Lords}-''). За разлику од [[САД]]-а [[Велика Британија]] је у дилеми са својом [[демократија|демократијом]]. Наиме, В.Б. се често узима за примјерпример демократичности, међутим, ако анализирамо британски политички систем видет ћемо да Британија има много тога не демократскогнедемократског. Једна од тих многих ствари је и дио законодавне власти - Дом Лордова. Дом Лордова, као што само име каже је аристократскааристократско удругаудружење, ту заседају Лордови - мањина у Британији. Проблем је био у томе што су Лордови могли да уложе вето на било који закон који би донео Дом Народа. Закон који се предлаже у Дому Народа мора проћи велику процедуру пре него што се прихавтатиприхвати (предлог, прво читање, друго читање, треће читање....). Дом Лордова улагањем вета је могао за неколико секунди заувијекзаувек скинути тај закон са дневног реда. Наравно, ово није имало никакве везе са демократијом (заступниципредставници у Дому Народа су изабрани на изборима, док мјестоместо у Дому Лордова је наследно), тако да је дошло до измена у британском парламентарном систему. [[Вето]] је изузет. Сада када закон дође у Дом Лордова (то је једна од тачака у оној процедури), Лордови могу закон вратити у Дом Народа са приједлозимапредлозима за неке исправке. Закон могу врачативраћати три пута у Дом Народа (сва три пута Дом Народа те захтеве може одбити, иако већином се предлози прихвате и закон се мало измени), али након та три пута закон иде директно [[краљица|краљици]] на потписивање. Краљица/краљ у овом свему има симболичну улогу а то је само потписивање донешеног закона. Она/он не може тај закон одбити. Последња краљица која је то учинила била је краљица Ана средином [[18. век]]а.
На доношење закона многи могу утицати поред самих представника у парламенту. То су тзв. [[лобисти]]. Наиме, у политичком животу сваке либералне демократије [[групе за притисак]]) имају велики утицај на доношење закона.
