Дахије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Дахије''' су биле вође [[Османско царство|османлијских]] [[јањичари|јањичарских]] јединица у [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]] којим су управљали независно од централних власти од 1801. до 1804. године.
 
Након [[Свиштовски мир|СвиштовскогмирСвиштовског мира]], султан [[Селим IIIII]] је 1791. јањичарима забранио приступ Београдском пашалуку. Јаничари су се опирали овим мерама, а њихов отпор је олакшала самовоља [[Осман Пазваноглу|Османа Пазваноглуа]]. Тако су јаничари нашли заједнички циљ са свим групама који су се супротстављали султану. Да би парирали војној моћи јаничара, османлијске власти су морали да се ослањају на помоћ [[Срби|Срба]]. Политика ослањања на Србе и давања им повластица је било посебно изражена за време београдског [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи-Мустафе паше]], због чега је прозван „српском мајком”.{{sfn|Jelavich|Jelavich|1986|pp=28}}
 
На Балкану је у то време главни проблем био [[Осман Пазваноглу|Пазван-оглу]], који се није задовољавао само управљању Видинским пашалуком, већ је покушавао да врати јаничаре у Београдски пашалук. Због тога је Србима било дозвољено да се наоружавају, што је онемогућило Пазваноглуове напоре. Међутим, [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] је 1798. покренуо [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију|војну експедицију на Египат]], због чега је [[Висока порта|Порта]] била привучена да повуче редовну војску са Балкана. Исто тако је у Цариграду конзервативно крило вршило притисак на султана да прекину политику наоружавања хришћана против муслимана.{{sfn|Jelavich|Jelavic Jelavich|1986|pp=28}}
 
У немогућности да води војну кампању [[Visoka porta|Порта]] је 1798. јањичарима издала [[ферман]] којим им је дозвољено да се врате у Београдски пашалук. Након повратка, међу јањичарима су се посебно истакле четворица њихових вођа: [[Аганлија]], [[Кучук-Алија]], [[Мула Јусуф]] и [[Мехмед-Ага Фочић]]. Њих четворица су [[1801]]. године извршили [[atentat|атентат]] на дотадашњег [[београд]]ског [[везир]]а [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи-Мустафа пашу]]. Након атентата, дахије су поделиле пашалук између себе на четири једнака дела и завеле своју владавину терора, уводећи [[читлучење]] и додатне намете становништву Београдског пашалука.{{sfn|Ћирковић|2004|pp=182}} Дахије су управљале самостално, односно без одобрења и противно реформаторским покушајима османског султана [[Селим III|Селима III]]. Разноврсна насиља као и [[Сеча кнезова]] почетком [[1804]]. узроковале су почетак буне на дахије која се претворила у [[Први српски устанак]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дахије