|
=== Лични живот ===
Асимов је оженио [[Гертруду Блугерман]] ([[1917]], [[Торонто]], [[Канада]] - [[1990]], [[Бостон]], [[САД]]) [[26. јул|26. јула]] [[1942.]] године, коју је упознао на слепом састанку исте године.<ref>Asimov, I. (1979) ''In Memory Yet Green'', (Avon 1980 edition), p. 364</ref> Пар је живео у стану у западној [[Филаделфији]], док је Асимов био запослен у Филаделфијској морнарици са два сарадника ([[Robert A. Hajnlajn|Роберт А. Хеинлеин]] и [[L. Sprague de Camp|Л. Спраг де Камп]]). ПребацилиЗа време рата Гертруда се вратила у Бруклун, где се Исак доселио 1946. године. На лето 1948. године преселили су се на Мехтену да би се маја 1949. пребацили у [[Бостон]] у мају 1949, а затим у оближње предграђе [[Сомервил]] у јулу 1949, те [[Волтхем|Волтхему]] у мају 1951, и на крају [[Вест Њутон (Пенсилванија)|Вест Њутону]] 1956. <ref>Asimov, I. (1979) ''In Memory Yet Green'', (Avon 1980 edition), pp. 355, 366, 476, 480–481, 532, 560–563, 623, and Asimov, I. (1979) ''In Joy Still Felt'', (Avon 1980 edition), pp. 47–49</ref> Имали су двоје деце, Давида (рођен 1951) и Робина Јоана (рођен 1955. године).<ref>{{cite 1970web |url=http://www.asimovonline.com/asimov_FAQ.html |title=Isaac Asimov FAQ |work=asimovonline.com |accessdate=March 3, 2015}}</ref> Исак и Гертруда су се развели,раздвојили 1970. а Асимов се преселио назад у [[Њујорк]], овог пута на Западну страну [[Менхетн]]а, где је живео до краја свог живота. Пошто се развео 1973, његова друга жена постала је писац, психијатар и психианалитичар [[Џенет Асимов|Џенет Опал Џепсон]].<ref>{{cite book|title=In Joy Still Felt: The Autobiography of Isaac Asimov, 1954–1978 |last=Asimov |first=Isaac |date=1980 |publisher=[[Doubleday (publisher)|Doubleday]] |location=Garden City, New York |isbn=0-385-15544-1 |pages=[https://archive.org/details/injoystillfelt00isaa/page/659 659, 661] |url=https://archive.org/details/injoystillfelt00isaa/page/659 }}</ref>
Асимов је био клаустрофил: уживао је у малим, затвореним просторима. Поседовао је штанд у подземној станици у ''Њујорку'' у коме је волео да чита књиге уз звук возова. Асимов је описао [[Карл Сејган|Карла СаганаСајгана]] као једног од двоје људи које је упознао и чији је интелект надмашио његов. Други, тврди он, био је стручњак за рачунарске науке и вештачку интелигенцију [[Марвин Мински]]. Године 1984. године, Америчка хуманистичка асоцијација (АХА) га је именовала ''Хуманистом године''.<ref name="књига 101 лице" />
[[Датотека:Heinlein-decamp-and-asimov.jpg|мини|Исак Асимов са Робертом А. Хеинлеином и Л. Спрагом де Кампом ]]
|
