Википедија

Властела у средњовековној Србији — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
 
== Порекло назива ==
Реч ''властела'' је [[Српскословенски језик|српскословенског]] порекла.<ref name="referenca 2"></ref> Према мишљењу већине истраживача средњовековног српског права, изведена је из речи ''власт''.<ref name="referenca 1"></ref> Израз се по први пут помиње у [[Законоправило|Законоправилу Светога Саве]] из 1219. године где се грчка реч ''[[архонт]] ([[Грчки језик|грч.]]. ἄρχων)'' преводи српским речима ''властел'', ''кнез'' и ''бољар''.<ref name="referenca 1"></ref> У [[Жичка повеља|Жичкој повељи]] из 1220. године се први пут помиње сталешка сегрегација, а припадници повлашћеног сталежа се називају властелом.<ref name="referenca 3">{{cite book |last1=Мирковић |first1=Зоран |title=Српска правна историја |publisher=Универзитет у Београду- Правни факултет |page=38,39,48,49 |edition=треће |accessdate=26. март 2020.}}</ref> Израз наставља да се примењује и у осталим документима тог периода и до краја тринаестог века он постаје општеприхваћен. У неким српским правним споменицима за властелу се употребљава и назив ''бољар'' који је у Србију стигао из Бугарске, а који је у Бугарској и Русији представљао виши, привилеговани статус.<ref name="referenca 4">{{cite book |last1=Шаркић |first1=Срђан |title=Правни положај властеле у средњовековној Србији |publisher=Зборник радова Правног факултета, Нови Сад |pages=9-24 |url=http://zbornik.pf.uns.ac.rs/images/download/2010/2010-1/doi_10.5937_zrpfns44-0001.pdf |accessdate=26. март 2020.}}</ref> Он се може наћи у уговору [[Радослав Немањић|краља Радослава]] са [[Дубровник|Дубровником]] 1234. године, повељи [[Краљ Душан|краља Душана]] манастиру [[Хиландар|Хиландару]] из 1340. године и попису добара манастира Свете Богородице у Тетову 1346. године.<ref name="referenca 4"></ref> Ипак, реч бољар се није усталила и изостављена је у [[Душанов законик|Душановом законику]] где се у повлашћене слојеве становништва убрајају велика властела, мала (обична) властела и [[властеличићи]].
 
За разлику од српских извора, византијски историчари у својим списима набрајају низ различитих израза за означавање српске властеле: ''моћни ([[Грчки језик|грч.]] δυνατοί), великоплеменити ([[Грчки језик|грч]]. μεγαλώνυμοι), великославни и благородни ''.<ref name="referenca 4"></ref>
 
== Настанак властеле ==
Постоје различите теорије о пореклу и настанку српске властеле. Према мишљењу руског правника и историчара [[Теодор Тарановски|Теодора Тарановског]], ова групација је изникла пре свега из владареве дружине ратника, која је чинила његову најближу околину и била темељ за административну и војну кристализацију државе. Испрва су њени чланови живели на двору владара, да би се затим настањивали на имањима која су добијали од њега или окупирали као празна. Убрзо је наступила комбинација војне службе са земљишним велепоседом и тако се оформила властела.<ref name="referenca 6">{{cite journal |last1=Ивановић |first1=Милош |title=Развитак војне службе као основ формирања властеоског слоја у српској средњовековној држави |journal=Војно-историјски гласник |date=2014 |pages=47-49 |url=https://www.academia.edu/8747301/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BA_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B8_Development_of_Military_Service_as_Foundation_for_Creation_of_Nobility_in_Medieval_Serbian_State_ |accessdate=26. март 2020.}}</ref> [[Константин Јиречек]], чешки историчар, пише да је властела у средњовековној Србији створена на исти начин као и у другим европским државама; тако што су се потомци старих владалачких и жупанских лоза, споредне гране владалачке куће и највиши земаљски чиновници разноликог порекла, повезани женидбама са краљевима и царевима организовали као виши сталеж.<ref name="referenca 5">{{cite book |last1=Ћирковић, Михаљчић |first1=Сима, Раде |title=Лексикон српског средњег века |pages=97-99 |url=https://books.google.rs/books/about/%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4.html?id=AypYAAAAMAAJ&redir_esc=y |accessdate=26. март 2020.}}</ref>
[[Датотека:Mourning nobility at the burial of Anna Dandolo.jpg|мини| Ожалошћена властела, детаљ са фреске из Сопоћана са представом сахране краљице Ане Дандоло]]
Конституисање властеоског слоја у српским земљама одвијало се постепено, током неколико векова. Моћне државе у окружењу су допринеле да процес буде доста спорији него на другим подручјима. Развитак војне службе је дефинитивно био пресудан за његово формирање. Попут [[Витез|витезова]] у Западној Европи, српски властелини су се такође борили као коњаници. Уједно се све више етаблирао и слој зависних сељака, који сује, радом за властелина, требалитребало да му омогућеомогући да се посвети ратовању у корист владара.<ref name="referenca 6"></ref>
 
== Обавезе и привилегије ==
Ред 16:
Они су од владара добијали земљопоседе на којима су радили припадници неповлашћеног сталежа. Властелини су на тим поседима уживали економски, административни и судски имунитет.<ref name="referenca 3"></ref> Економски имунитет је подразумевао да су ти поседи били ослобођени обавеза према владару и држави. Административни имунитет се састојао у томе што је послове за које је задужена државна управа обављао господар властелинства, при томе искључујући владареве управне органе. Судски имунитет је значио да властелин има право да суди свим насељеницима свог властелинства, али су из његовог судства били изостављени најтежи случајеви резервисани за владара и његов суд.<ref name="referenca 3"></ref>
 
Привилегије, висок положај властеле и разлике које су постојале у сталешком друштву средњовековне Србије, видљиве су и у грани кривичног права. Повеље из тринаестог и четрнаестог века као и [[Душанов законик]], пружају прегршт података о различитим казнама за исто кривично дело, зависно од тога ком сталежу припада учинилац кривичног дела.<ref name="referenca 7">{{cite book |last1=Мирковић |first1=Зоран |title=Српска правна историја |date=2019 |publisher=Универзитет у Београду-Правни факултет |pages=60,73,74 |edition=треће |accessdate=26. март 2020.}}</ref> Строжа казна је погађала [[Себри|себра]] као учиниоца кривичног дела над властелином него што би то био случај истог дела од стране властелина над [[Себри|себром]]. У [[Душанов законик|Душановом законику]], за увреду начињену [[Себри|себру]] властелин је плаћао сто перпера, док је у обрнутом случају поред сто перпера, себар био кажњаван паљењем косе и браде.<ref name="referenca 7"></ref>
 
== Подела ==
Ред 23:
* '''малу властелу''' и
* '''властеличиће'''
Подела на велику и малу властелу је по први пут наведена у повељи [[Урош I Немањић|краља Уроша]] издатој манастиру Светог Петра и Павла на реци Лиму (између 1254-1264), а бележи је и [[Душанов законик]].<ref name="referenca 4"></ref>
=== Велика властела ===
Велика властела је била малобројна, сачињавали су је највећи земљопоседници и највиши државни достојанственици који су се издвајали по својој економској снази, социјалном угледу и политичком утицају. Називани су и ''велможе'' и ''великоименити''.<ref name="referenca 3"></ref> [[Душанов законик]] даје само једну правну повластицу великом властелину која се односила на позивање на суд. Наиме, велики властелин је добијао образложени позив у писаној форми, док су сви остали позивани судским печатом тако што је позивач доносио и показивао позиваном као доказ да је дошао званично по судском налогу, а позив је вршио усмено. У погледу судства, [[Душанов законик]] такође издваја велику властелу, обзиром на средњовековно начело да раван равноме суди. Тако су поротници великој властели били велика властела, средњим људима њихова дружина, а и себрима њихова дружина.<ref name="referenca 4"></ref>
=== Мала властела ===
Мала властела је чинила већину повлашћеног сталежа. Осим горе наведене повластице, извори нису правили разлику у правном положају између велике и мале властеле.
=== Властеличићи ===
{{Главни чланак|Властеличићи}}
Властеличићи су припадали слоју нижег племства, који су се на друштвеној лествици налазили испод велике и мале властеле. Израз ''властеличић'' је први пут употребљен у уговору [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] са Дубровником<ref name="referenca 3"></ref>, али се он тада односио на дубровачке трговце, а не на српско ситно племство.<ref name="referenca 4"></ref> У [[Душанов законик|Душановом законику]] се израз уводи у званични правни речник.<ref name="referenca 3"></ref> Они су водили порекло из друштвеног слоја војника и из нижег племства у крајевима који су били освојени.<ref name="referenca 3"></ref> У [[Душанов законик|Законику]] се властеличићи набрајају заједно са осталом властелом, што је неспорно значило да спадају у исти, повлашћени сталеж. Иако имају једнаку одговорност за поједина кривична дела и уживају једнаку заштиту у случају ако [[себри]] опљачкају њихова имања<ref name="referenca 4"></ref>, у члану 50 [[Душанов законик|Законика]] се може видети и разлика у њиховом положају. Наиме, властелин који би увредио властеличића био би кажњаван новчаном казном од 100 перпера, док би властеличић због увреде властелина поред 100 перпера био кажњаван и батинама.<ref name="referenca 3"></ref>
 
 
Ред 39:
Они су имали неограничено и пуно право својине на свом властелинству- [[Баштина|баштини]].<ref name="referenca 4"></ref> Баштина је означавала очевину, односно имовину која се наслеђивала. Право наслеђивања су, начелно, имали сродници до осмог степена сродства, и ако је властелин могао да је остави било коме. Могао је да слободно располаже својом баштином у сваком смислу- да је прода, поклони или отуђи.<ref name="referenca 4"></ref> Она је била заштићена и од самовоље владара, који је није могао заменити или купити без сагласности баштиника.<ref name="referenca 3"></ref> Једино се могла одузети у случају издаје владара.
=== Властела пронијари ===
Установа [[Пронија|проније]] је настала у [[Византија|Византији]], а у Србији се појавила за време [[Краљ Милутин|краља Милутина]].<ref name="referenca 3"></ref> [[Пронија]] је представљала војничко добро које је владар додељивао властелину уз обавезу вршења војне службе. Пронијар није имао пуно и неограничено право својине на земљи, већ само право коришћења и плодоуживања, без права наслеђивања и слободног располагања. Наслеђивање проније је било могуће само ако пронијаров наследник прихвати обавезу војне службе. Врховно право својине над пронијом припадало је владару и он ју је у свако доба могао одузети пронијару.<ref name="referenca 4"></ref>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Властела_у_средњовековној_Србији”