Зависност од видео-игара — разлика између измена

Неки теоретичари се фокусирају на претпостављене уграђене наградне системе игара како би објаснили своју потенцијалну [[зависност]].<ref>{{Cite journal|date=15. 06. 2007|title = NETWATCH: Botany's Wayback Machine|url=http://dx.doi.org/10.1126/science.316.5831.1547d|journal=Science|volume=316|issue=5831|pages=1547d–1547d|doi=10.1126/science.316.5831.1547d|issn=0036-8075}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Ausman|first=James I.|date=01. 02. 2001|title = Warning signs along the road|url=http://dx.doi.org/10.1016/s0090-3019(01)00369-x|journal=Surgical Neurology|volume=55|issue=2|doi=10.1016/s0090-3019(01)00369-x|issn=0090-3019|pages=102}}</ref> Многе видео игрице, посебно[[Masivna višeigračka umrežena igra uloga|посебно масовне игре за више игараиграча са улогама на мрежи]], и [[друштвене мреже]] и [[Mobilne video igre|мобилне игре]],{{sfn|Griffiths|2008|pp=231–267}} се ослањају на "присилни„присилну петљапетљу" или "језгру„језгру петље", циклус активности који укључују награђивање играча и њихово вођење да настави кроз други циклус, задржавајући их у игри. Предвиђање таквих награда може створити неуролошку реакцију која ослобађа [[допамин]] у тело, тако да када се добије награда, особа ће то запамтити као угодан осећај. Ово је пронађено слично истој неуролошкој реакцији која се верује да је повезана са зависношћу од коцкања или злоупотребом суптансци.<ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1057/9781137448989_10|title = Why Games Are Good For Business|last=Routledge|first=Helen|year=2016|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349580637|location=London|pages=190-202}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Hanson|first=Bill|year=2000|title = Internet virus protection|url=http://dx.doi.org/10.1145/345495.345501|journal=Ubiquity|volume=2000|issue=July|pages=2–es|doi=10.1145/345495.345501|issn=1530-2180}}</ref> У вези са гејмеримасамоубиством каоједног штогејмера је један самоубиство у [[Кина|Кини]], цитираошеф јеудружења шефпрограмера једногЛуи асоцијацијскогМин удружењаје навео: "У„У хипотетичком свету створене таквим играма, они постану самоуверени и стекну задовољство, које не могу добити у стварном свету." <ref name=":5">{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1093/ww/9780199540884.013.u186112|title = Fowler, Sir John Arthur, (27 June 1854–27 March 1899)|year=2007|publisher=Oxford University Press|series=Who Was Who}}</ref>

Карен Пирс, психијатар у [[Чикашка дечија болница|Чикашкој дечијој болници]] , не види потребу за одређеном дијагнозом одређене играчке зависности. Две или више деце сваке седмице виде због превелике компјутерске и видео игрице, а она третира њихове проблеме као и било која зависност. Рекла је да је један од својих пацијената са претераном игром "... није лежао у кревету, није се туширао ... Он је правио неред"<ref name=":0" />