Википедија

Зависност од видео-игара — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Могући узроци јаке привлачности за игре: Козметичко уређивање, допуна
Ред 32:
Неки теоретичари се фокусирају на претпостављене уграђене наградне системе игара како би објаснили своју потенцијалну [[зависност]].<ref>{{Cite journal|date=15. 06. 2007|title = NETWATCH: Botany's Wayback Machine|url=http://dx.doi.org/10.1126/science.316.5831.1547d|journal=Science|volume=316|issue=5831|pages=1547d–1547d|doi=10.1126/science.316.5831.1547d|issn=0036-8075}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Ausman|first=James I.|date=01. 02. 2001|title = Warning signs along the road|url=http://dx.doi.org/10.1016/s0090-3019(01)00369-x|journal=Surgical Neurology|volume=55|issue=2|doi=10.1016/s0090-3019(01)00369-x|issn=0090-3019|pages=102}}</ref> Многе видео игрице, посебно[[Masivna višeigračka umrežena igra uloga| масовне игре за више играча са улогама на мрежи]], и [[друштвене мреже]] и [[Mobilne video igre|мобилне игре]],{{sfn|Griffiths|2008|pp=231–267}} се ослањају на „присилну петљу" или „језгру петље", циклус активности који укључују награђивање играча и њихово вођење да настави кроз други циклус, задржавајући их у игри. Предвиђање таквих награда може створити неуролошку реакцију која ослобађа [[допамин]] у тело, тако да када се добије награда, особа ће то запамтити као угодан осећај. Ово је пронађено слично истој неуролошкој реакцији која се верује да је повезана са зависношћу од коцкања или злоупотребом суптансци.<ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1057/9781137448989_10|title = Why Games Are Good For Business|last=Routledge|first=Helen|year=2016|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349580637|location=London|pages=190-202}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Hanson|first=Bill|year=2000|title = Internet virus protection|url=http://dx.doi.org/10.1145/345495.345501|journal=Ubiquity|volume=2000|issue=July|pages=2–es|doi=10.1145/345495.345501|issn=1530-2180}}</ref> У вези са самоубиством једног гејмера [[Кина|Кини]] шеф удружења програмера Луи Мин је навео: „У хипотетичком свету створене таквим играма, они постану самоуверени и стекну задовољство, које не могу добити у стварном свету." <ref name=":5">{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1093/ww/9780199540884.013.u186112|title = Fowler, Sir John Arthur, (27 June 1854–27 March 1899)|year=2007|publisher=Oxford University Press|series=Who Was Who}}</ref>
 
Марк Грифитс је такође предложио да јепредочио још један разлог заштопотенцијалне сузависности онлајнод видео игре потенцијално зависне,[[видеоигрица]]: јероне се "могу свиратииграти сваки дансвакога "дана. Чињеница да не постоји крајкраја игреигри може се некима осећатичиниити награђивањемподстицајним, а самим тим и играчи се додатно ангажују у игри.<ref name=":1">{{Cite journal|last=Griffiths|first=M.|date =2010 |title =Online video gaming: what should educational psychologists know? |url=|journal=|volume=26|issue=1|doi=10.1080/02667360903522769|issn=|via=|pages=35-40}}</ref>
 
Високо пренатално оптерећење тестостерона може бити фактор ризика за развој зависности од видео -игара у одраслом добу.<ref>{{Cite journal|last=Kornhuber|first=Johannes|last2=Zenses|first2=Eva-Maria|last3=Lenz|first3=Bernd|last4=Stoessel|first4=Christina|last5=Bouna-Pyrrou|first5=Polyxeni|last6=Rehbein|first6=Florian|last7=Kliem|first7=Sören|last8=Mößle|first8=Thomas|date=13. 11. 2013|title = Low 2D:4D Values Are Associated with Video Game Addiction|url=http://dx.doi.org/10.1371/journal.pone.0079539|journal=PLoS ONE|volume=8|issue=11|pages=e79539|doi=10.1371/journal.pone.0079539|issn=1932-6203}}</ref>
 
Фергусон, ЦоулсонМарк Коулсон и Џ. Барнет су у метааналитичком прегледу истраживања закључили да докази указују на то да зависност од видео игара проистиче из других менталних здравствених проблема, а не изазива их.<ref name=":2">{{Cite journal|last=Ferguson|first=Christopher J.|last2=Coulson|first2=Mark|last3=Barnett|first3=Jane|date=01. 12. 2011|title = A meta-analysis of pathological gaming prevalence and comorbidity with mental health, academic and social problems|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.jpsychires.2011.09.005|journal=Journal of Psychiatric Research|volume=45|issue=12|doi=10.1016/j.jpsychires.2011.09.005|issn=0022-3956|pages=1573-1578}}</ref> Стога није јасно да ли зависност од видео игара треба сматрати јединственом дијагнозом.<ref name=":2" />
 
Истраживачи на [[Универзитету у Рочестеру]] и Имерсиву, Инц. (Целебратион, Флорида, трустови мозгова за рачунарске игрице) истраживали су шта мотивише играче да наставе играње видео игрица[[видеоигрица]]. Према речима главног истраживача Ричарда РианаРaјана, мотицационог психолога у Рочестеру, они верују да играчи играју из више разлога, а не само из забаве. Риан, мотивациони психолог у Рочестеру,Рајан каже да многемногима видео -игре задовољавају основне психолошке потребе, аи да играчи често настављају да играју због награда, слободе и везе са другим играчима.<ref>{{Cite journal|date=01. 05. 2007|title = Articles Accessed in February 2007|url=http://dx.doi.org/10.1097/01.aog.0000263897.22544.29|journal=Obstetrics & Gynecology|volume=109|issue=5|doi=10.1097/01.aog.0000263897.22544.29|issn=0029-7844|pages=1025}}</ref>
 
Михаел Броди, шеф одбора за телевизију и медије [[Америчке академије за дечију и адолесцентну психијатрију]], у саопштењу за 2007. годину изјавио је да "... нема довољно истраживања о томе да ли су видео игре зависност или не". Међутим, Броди је такође упозорио да за неку децу и адолесценте "... то помера физичку активност и време проведено на студијама, са пријатељима, па чак и са породицом." <ref>{{Cite journal|title=American Academy of Child and Adolescent Psychiatry (AACAP)|url=http://dx.doi.org/10.1007/springerreference_69769|journal=SpringerReference|location=Berlin/Heidelberg|publisher=Springer-Verlag}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Зависност_од_видео-игара”