Црква Рођења Богородице је након покоља срушена. Њемачки официр, шеф Техничког одјела из Сиска, Опенхајм је предложио да се Црква не сруши већ да се црква преуреди у биоскоп или у неку другу јавну установу, али се са тим није сагласио жупник Франц Жужек.{{sfn|Аралица|2010|p=133}}
Мирка Пука, организатора првог масакра, заробиле су британске снаге док је покушавао да побјегне у Аустрију у мају 1945. године и изручиле га Југославији у јуну 1941.1945, гдје је починио самоубиство пререзаврши жиле на руци бритвом. [[Вјекослав Лубурић]], организатор другог масакра, је побјегао из Југославије послије рата у Шпанију, гдје га је убила особа за коју се претпоставља да је био агент [[Служба државне безбедности|Управе државне безбједности]] (УДБА). Павелић је преживио рат и умро у Шпанији 1959. године. Алојзија Степинца, који није јавно осудио злочине у Глини, нова југословенска власт оптужила је за сарадњу са усташама и судила му 1946. године, а Једнак је свједочио против њега. Степинац је осуђен на 16 година затвора и умро је у кућном притвору 1960. године. Једнак је 1986. године свједочио и против министра унутрашњих послова НДХ Андрије Артуковића.
