Митрополит рашко-призренски Мелентије — разлика између измена

 

Замонашио се новембра 1837. године, а јануара 1838. године постао је ђакон. Године 1849, завршио је богословију на Халки у Цариграду.<ref>{{Cite web |url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf# |title=Славиша Недељковић: Косово и Метохија у плановима Бугарске пропаганде (1870—1878) |access-date=08. 08. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151123194458/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf# |archive-date=23. 11. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> [[Иван Јастребов]] је о њему написао: ''Митрополит пак стално живи у Призрену, овамо долази само ради скупљања своје мирије и то исто ради и по другим градовима, где такође живи по неколико месеци и сакупља мирије. Прави је танеимдар. Продаје светотајства. Ценка се за службу.'' Јастребов оптужује Мелентија и за уништавање српских цркава и фресака. Описује га као лукавог, не баш бистрог, а по образовању веома површног Грка, који је умео да се, захваљујући свом лицемерју, свакоме допадне. Правио се да гаји словенофилске симпатије према свему српском, међутим умео је да убеди неписмене староседеоце Србе да обнављају храм тако што се стари живопис уништава, а наместо њега долази живопис дебарских ''икономазала''. Тако су многе сеоске цркве уништаване. Под привидом да храму жели добро успевао је да монахе убеди да местимично оштећен живопис мењају новим. Његов циљ је био један — да искорени српски живопис који Србе подсећа на лепоту старих цркава у доба независне цркве и царства. Тако је поступио и са црквом Успења Богородице између Неродимља и Петрича. Срушио је стару цркву, подигао нову, тј. да се униште трагови старине, а нова да се не доврши. По смрти ''Дионисија'', манастиром [[Манастир Свете Тројице у Мушутишту|Свете Тројице у Мушутишту]] управља у својству епитропа, призренски власник хана и крчме ''Младен Чемерикић''. Његова жена је била љубавница митрополита Мелетија, који је прогонио јеромонаха ''Серафима'' из истог манастира. Игуман истог манастира је у време Јастребова био ревносни и неуморни ''Никанор'' (Петроније). Њега преосвећени Мелетије, који ''душу своју полаже за новце'' не жели да произведе у јеромонаха јер је народ Никанора једном предложио да буде кандидат за призренског митрополита, уместо Мелетија, којим је народ био незадовољан.<ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 128., 209., 221., 238., 241. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>