Свети Никола (острво) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
koordinate |
разно даље |
||
Ред 21:
}}
[[Слика:Sveti Nikola island B1.jpg|мини|десно|250п|Острво Свети Никола]]
'''Острво Свети Никола''' налази се на мање од једног километра удаљености од [[Будва|Будве]] и представља највеће [[острво]] на јужном делу [[Јадранско море|Јадрана]]. Име је добило по истоименој [[Црква (грађевина)|црквици]] која се налази на њему.
Острво има бројне увале, покривено је [[Медитеранска вегетација|медитеранском вегетацијом]].
== Имена острва ==
Званично име острва је '''Свети Никола''', али је међу мештанима познато и као '''Шкољ'''.<ref name="MonteCEP 4">{{harvnb|MonteCEP|2007|p=4}}</ref> На острву се дуго година налазио и ресторан „Хаваји”, па је и '''Хаваји''' једно од имена по којима је познато ово острво.<ref name="Share Montenegro">{{cite web |title=Budvanski Havaji: Najveće ostrvo na južnom Jadranu čuva brojne legende |url=https://sharemontenegro.me/budvanski-havaji-najvece-ostrvo-na-juznom-jadranu-cuva-brojne-legende/ |website=Share Montenegro |accessdate=30. 3. 2020}}</ref>
== Положај ==
Острво Свети Никола налази се јужно од Будве. Његов крајњи северозападни [[рт]], који је и уједно и пристаниште, удаљен је од старог града око 800 метара, од Словенске плаже (спрудом) око 1.300 метара, а од рта који дели Будву од [[Бечићи|Бечића]] око 1.200 метара.<ref name="MonteCEP 4" />
== Географија ==
Свети Никола је изразит пример континенталног [[Абразија|абразионог]] острва а уједно представља и готово уништену антиклиналу.
Континентална абразиона острва,
=== Опште карактеристиге острва Свети Никола ===
* Острво Свети Никола има површину од око 47 хектара.
* Пружа се у правцу северозапад-југоисток.
* Морфолошки га чине:
** падина прекривена [[Макија|макијом]], која се спушта према североистоку и завршава неприступачном обалом,
** изразито стрма стеновита падина према југозападу и
** северни део са природним плажама које се настављају на спруд, којим се, у посебним условима нивоа мора може пешке доћи од Словенске плаже до острва.<ref name="MonteCEP 4" />
Острво је веома издуженог облика. Дугачко је око 1750 метара, а широко од 350 до 400 метара. Највиша кота на острву износи 120,3 мнм. Обалу острва отворену ка мору карактеришу стрми, скоро вертикални стеновити [[клиф]]ови. Због веома велике изложености дејству таласа, појава вегетације је могућа тек на котама које су десетак и више метара изнад нивоа мора. Обала острва окренута ка копну је веома добро заштићена од
дејства таласа.
Рељеф острва је настао дејством абразионих и акумулационих процеса на контакту мора и копна, при чему абразиони облици, по броју и разноврсности, преовлађују у односу на акумулационе.<ref name="MonteCEP 4" />
Абразиони облици, карактеристични за камените обале на отвореном мору, изграђене су од кластичних стијена [[Терцијар|терцијарног]] [[Флиш|флиша]] и [[Карбонат|карбонатних]] [[Седиментне стене|седимената]] [[Тријас|тријаске]], [[Јура|јурске]] и [[Креда|кредне]] старости. Ове стене на извесним одсецима стварају клифове. На стварање абразионих облика утицали су, поред морске [[Ерозија|ерозије]], кретање маса и раседна [[неотектоника]], што показује да је претежни део обалног рељефа полиморфне [[Генеза|генезе]].<ref name="MonteCEP 5" />
=== Спруд ===
Острво је повезано са Будвом подморским [[Спруд|спрудом]] Туња, на којем се за време [[Осека|осеке]] водостај спушта на свега пола метра, па се готово може прегазити.<ref name="Share Montenegro" />
== Климатски услови ==
Максимална температура ваздуха има средње мјесечне максималне вриједности у
најтоплијим мјесецима (јул и август) око 29оЦ, док у најхладнијим (јануар и фебруар), износи од
12 до 13оЦ. Учесталост максималних температрура показује да је концентрација највиших
дневних температура током августа.
Минимална температура ваздуха у зимским мјесецима има просјечну вриједност око 5оЦ,
док у љетњим мјесецима та вриједност износи око 20
оЦ.
Средње мјесечне температуре ваздуха показују веома правилан ход са макисумом
током јула-августа и минимумом током јануара-фебруара. Годишње колебање у просјеку
износи око 16оЦ. Ни у једном мјесецу средња температура није испод 8оЦ. Средња мјесечна
температура изнад 10оЦ почиње релативно рано, већ у марту и завршава се у новембру.
Средња мјесечна температура ваздуха за Будву износи 15,8 оЦ.
Екстремне мјесечне температуре ваздуха показују знатно помјерање граница.
Апсолутно највише вриједности температуре током зимског периода су око 17оЦ, а екстремно
најниже око 0оЦ, док у љетњем периоду екстремно високе температуре имају вриједност око
34оЦ, а екстремно најниже око 16оЦ.
Апсолутни максимум јавља се у мјесецу августу 38,2оЦ, а минимум се јавља у мјесецу
фебруару -4,2оЦ.
Љетњих дана, када највиша дневна температура достигне 25оЦ и више, на подручју Будве у
просјеку буде око 104 годишње, при чему је највећи број ових дана у јулу и августу (око 29
дана мјесечно).
Тропских дана, када највиша дневна температура достигне 30оЦ и више, на подручју Будве у
просјеку годишње има око 22,5. Тропски дани су регистровани углавном у јуну, јулу, августу и
септембру.
Мразних дана, када се најнижа температура током 24 х спусти испод 0оЦ, на на подручју
Будве просјечно има око 5 годишње, чија појава карактерише мјесеце децембар, јануар и
фебруар, а у ријетким случајевима и март.
Општи режим падавина на Црногорском приморју одликује се максимумом током зимског и
минимумом током љетњег периода године. У укупној годишњој количини падавина највећи
допринос имају мјесеци октобар, новембар и децембар са око 30-40%, а најмањи јуни, јули и
август са свега око 10%.
Током зимског периода дневни просјек падавина износи просјечно 5-8 л/м2, мада највеће
дневне количине могу достићи вриједности преко 40 л/м2. У љетњем периоду, дневни просјек
падавина износи свега око 1 л/м2.
Просторна расподјела средњих годишњих количина падавина показује релативно добру
хомогеност у зони непосредно уз море.
Средња годишња количина падавина за Будву износи 1188,8 л/м2.<ref name="MonteCEP 5" />
Екстремне 24 х падавине за повратни период од 100 година (процјењене по моделу
ГУМБЕЛА) за Приморје се могу очекивати на нивоу од 234 л/м2, а за Будву 237,63 л/м2.
Релативна влажност ваздуха показује веома стабилан ход током године. Максимум
средњих мјесечних вриједности јавља се током прелазних мјесеци (април-мај-јуни и септембароктобар), а минимум углавном током љетњег периода, у неким случајевима и током јануарафебруара.
Вриједности средње годишње релативне влажности ваздуха износе за Будву 69,1 % (мин
63,5 % у јулу, маx 72,7 % у мају).
Повећане вриједности облачности су карактеристика зимског дијела године, насупрот љетњем
периоду када су ове вриједности мале. На Приморју је током године у просјеку 4,2 десетине
(42%) неба покривено облацима. Облачност у љетњем периоду је мања у односу на
просјечну годишњу за око 40 %.
Средња годишња облачност износи за Будву 4,26 (мин 1,9 у јулу и августу, маx 5,9 у
децембру).
Просјечно годишње Приморје има око 2455 часова осунчавања, од којих 931 час у љетњим
мјесецима (јун, јул и август), тј. око 40% годишњег осунчавања припада једној четвртини
године. Зими осунчавање је знатно смањено. Током јануара Приморје има свега око 125
часова, што представља 5% годишње вриједности.
Дневно, током читаве године Приморје има у просјеку око 7 часова сијања сунца, са
дневним осцилацијама од +/- 3,5 часова.
Средња мјесечна вриједност осунчавања износи за Будву 192,18 (маx 327,7 у јулу).<ref name="MonteCEP 6">{{harvnb|MonteCEP|2007|p=6}}</ref>
== Флора и фауна ==
Вегетација на острву је природно формирана од [[Аутохтоне врсте|аутохтоних биљних врста]]. Осим стрме, стеновите, југозападне обале, острво је потпуно прекривено вегетацијом. Од некадашњих [[Пољопривреда|пољопривредних]] површина остали су само занемарљиви трагови.<ref name="MonteCEP 5">{{harvnb|MonteCEP|2007|p=5}}</ref>
Острво насељава велики број птичијих врста као и известан број примерака јелена и муфлона.<ref name="MonteCEP 4" /> Ово острво је до скоро било природни резерват великог броја животиња. Средином шездесетих година на острво су [[Бриони|Бриона]] доведена два пара [[Јелен лопатар|јелена лопатара]], а насељени су и [[муфлон]]и, шумски [[зечеви]] и [[Фазан|фазани]]. Према неким информацијама, на острву је својевремено живело око 50 примерака јелена, који су се пред ноћ спуштали до самих плажа. Нажалост, сматра се да су они побијени у [[Krivolov|криволову]] у првим деценијама 21. века.<ref name="Share Montenegro" />
== Туристичке вредности острва ==
Северни део острва, иако незнатне површине у односу на острво у целини, због својих плажа, приступачности и амбијента у целини чини основну [[Туризам|туристичке]] вредност острва.<ref name="MonteCEP 4" /> Један је од главних примера дивље лепоте у Црној Гори, јер на преко два километра дужине има свега неколико плажа, које су међусобно неповезане и до којих је једино могуће доћи с мора. Ове плаже су лепо уређене и до њих је лети могуће доћи бродићима који туристе превозе са будванске обале. Из Будве се током туристичке сезоне редовно организују целодневни излети на острво, привлачни за све оне који траже мир и приватност.<ref name="Share Montenegro" /> Туристе до пристаништа на острву довозе бродићи и чамци. До мањих плажа на јужној страни острва, испод стрмих стена, може се доћи само баркама. Плаже су дуге укупно 840 м, а њихова површина је 2700 м<sup>2</sup><ref name="TO Budva" />
== Историја ==
=== Црква ===
На острву се налази црква посвећена [[Свети Никола|Светом Николи]], заштитнику [[Поморац|помораца]]. Претпоставља се да је саграђена у [[16. век|16. веку]]. Обновљена је 1864. године као једноставна, једнобродна грађевина. Црква је регистрована као споменик културе
III категорије.<ref name="MonteCEP 4" /> У разорном [[Земљотрес у Црној Гори 1979.|земљотресу који је 1979. године]] погодио Црну Гору, црква је била готово потпуно разрушена, али је накнадно поново обновљена.<ref name="Share Montenegro" /> Око цркве се налази гробље које је било активно све до 1936. године.<ref name="MonteCEP 4" />
=== Легенде ===
Бројне су приче и легенде везане за ово острво. Према једној од њих, цркву на острву су подигли [[Крсташки ратови|крсташи]] који су крајем [[11. век|11. века]] пролазили овим крајем, на повратку у своју домовину. Легенда говори да је крсташке ратнике овде погодила епидемија [[куга|куге]], која је и усмртила неке од њих. Преживели су после епидемије на острву подигли цркву, а преминуле сахранили у простору око цркве.<ref name="Share Montenegro" /> Гробље се и данас ту налази.
Друга легенда везана је за настанак спруда Туња и [[Свети Сава|Светог Саву]]. Наиме, Свети Сава је у два наврата (1229. и 1234.) из Будве полазио за [[Палестина (регион)|Палестину]], у посету хришћанским светилиштима у [[Света земља|Светој земљи]]. Према овој легенди, приликом поласка на једно од тих путовања, почело је велико невреме, а брод којим је требало да путује чекао је склоњен у заветрини острва Свети Никола. Чекајући на обали, Свети Сава је у воду бацао каменчиће, од којих се створио пут до острва којим су он и његоваи пратиоци стигли до брода.<ref name="Share Montenegro" />
== Галерија ==
Линија 35 ⟶ 138:
Ostrvo Sveti Nikola.jpg|Острво Свети Никола код Будве
</gallery>
== Литература ==
* {{cite book |title=Generalni koncept i razrada na nivou detaljnog plana Ostrvo Sv. Nikola - Budva |date=2007 |publisher=MonteCEP |location=Kotor |url=http://www.gov.me/files/1246353021.pdf |accessdate=30. 3. 2020}}
* {{cite book |last1=Petrović |first1=Dragutin |last2=Manojlović |first2=Predrag |title=Geomorfologija |date=2003 |publisher=Geografski fakultet |location=Beograd |isbn=86-82657-32-5}}
== Референце ==
{{reflist|2}}
{{Commonscat|Sveti Nikola island}}
| |||