Свети Никола (острво) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
клима |
м готов |
||
Ред 20:
|географска дужина = 18.85158
}}
'''Острво Свети Никола''' налази се на мање од једног километра удаљености од [[Будва|Будве]] и представља највеће [[острво]] на јужном делу [[Јадранско море|Јадрана]]. Име је добило по истоименој [[Црква (грађевина)|црквици]] која се налази на њему.
Острво има бројне увале, покривено је [[Медитеранска вегетација|медитеранском вегетацијом]]. Некада је представљао и природни резерват. На острву има [[Јелен|јелена]], [[Муфлон|муфлона]], шумских [[Зец|зечева]] и више врста [[Птице|птица]]. Има три пешчане плаже, а укупна дужина плажа је 840 m.<ref name="TO Budva">{{cite web |title=Ostrvo Sveti Nikola |url=https://budva.travel/attraction/45 |website=Zvanična prezentacija |publisher=TO Budva |accessdate=30. 3. 2020}}</ref>
Острво Свети Никола је једна од најпрепознатљивијих слика Будве. Једно је од омиљених купалишта Будвана и један од локалитета на који су највише поносни.<ref name="Radio Televizija Budva" />
== Имена острва ==
[[Датотека:View from Fort Mogren Budva.jpg|250px|мини|десно|Поглед на острво са [[Тврђава Могрен|тврђаве Могрен]]]]
Званично име острва је '''Свети Никола''', али је међу мештанима познато и као '''Шкољ''' ({{jez-it|scoglio}}<ref name="Radio Televizija Budva">{{cite web |title=Ostrvo Sveti Nikola Školj-srce Budve i ponos mještana |url=https://www.rtvbudva.me/vijesti/ostrvo-sveti-nikola-skolj-srce-budve-i-ponos-mjestana/22229 |website=Portal Radio Televizija Budva |publisher=Radio Televizija Budva |accessdate=30. 3. 2020}}</ref> - стена).<ref name="MonteCEP 4">{{harvnb|MonteCEP|2007|p=4}}</ref> На острву се дуго година налазио и ресторан „Хаваји”, па је и '''Хаваји''' једно од имена по којима је познато ово острво.<ref name="Share Montenegro">{{cite web |title=Budvanski Havaji: Najveće ostrvo na južnom Jadranu čuva brojne legende |url=https://sharemontenegro.me/budvanski-havaji-najvece-ostrvo-na-juznom-jadranu-cuva-brojne-legende/ |website=Share Montenegro |accessdate=30. 3. 2020}}</ref>
== Положај ==
Линија 32 ⟶ 35:
== Географија ==
[[Датотека:Pogled Budva.jpg|250px|мини|десно|Поглед на Будву и острво Свети Никола са пута Цетиње-Будва]]
Свети Никола је изразит пример континенталног [[Абразија|абразионог]] острва а уједно представља и готово уништену антиклиналу.
Континентална абразиона острва, према општој подели острва, припадају групи континенталних острва. Према тој подели постоје две велике група острва, континентална и самостална. Континентална острва била су у прошлости интегрални делови континената. Континентална абразиона острва настају у процесу механичког рада [[Водени талас|таласа]]. Таласи се руше о обалу и [[клиф]], абрадирају их и уназадно померају. Дуготрајним деловањем тог рушилачког рада од некадашњег клифа заостају поједини истурени стеновити остењаци, који штрче изнад морске површине у виду мањих стеновитих острва. Абразија поступно наставља да уништава ова стеновита острва тако да од њих заостају само стеновити спрудови и шкољеви. Оваква острва веома су бројна на [[Јадранска обала|јадранској обали]].<ref>{{harvnb|Petrović, Manojlović|2003|p=}}</ref>
Линија 39 ⟶ 43:
* Пружа се у правцу северозапад-југоисток.
* Морфолошки га чине:
** падина прекривена [[Макија|макијом]], која се спушта према североистоку и завршава неприступачном обалом, ▼
** изразито стрма стеновита падина према југозападу и
▲** падина прекривена [[Макија|макијом]], која се спушта према североистоку и завршава неприступачном обалом, са знатно блажим нагибом, који у просеку износи 45%.
** северни део са природним плажама које се настављају на спруд, којим се, у посебним условима нивоа мора може пешке доћи од Словенске плаже до острва.<ref name="MonteCEP 4" />
Линија 52 ⟶ 56:
=== Спруд ===
Острво је повезано са Будвом подморским [[Спруд|спрудом]] Туња, на којем се за време [[Осека|осеке]] водостај спушта на свега пола метра, па се готово може прегазити.<ref name="Share Montenegro" />
== Климатски услови ==
[[Датотека:December St.Nicolas.jpg|250px|мини|десно|Острво у заласку сунца]]
* ''Температура ваздуха:'' Током најтоплијих летњих месеци (јул-август) максимална температура ваздуха има средње вредности око 29°C, а током најхладнијих зимских месеци (јануар-фебруар) 12-13°C. Минимална температура ваздуха у зимским мјесецима има просјечну вриједност око 5°C, а у летњим око 20°C. Ни у једном месецу средња температура није испод 8°C. Средња месечна температура изнад 10°C почиње релативно рано, већ у марту и завршава се у новембру.
** ''Број врелих дана:'' Летњих дана са највишом дневном температуром изнад 25°C има око 104 годишње, највише у јулу и августу (око 29 месечно). Тропских дана са највишом дневном температуром изнад 30°C има око 22,5, углавном у јуну, јулу, августу и септембру.
Линија 62 ⟶ 66:
* ''Облачност:'' Повећана облачност карактеристична је током зиме. Насупрот томе, у летњем периоду су ове вриједности мале. На Приморју је током године у просјку 42% неба покривено облацима. Облачност у љетњем периоду је мања у односу на просечну годишњу за око 40%.
* ''Осунчаност:'' Просјечно годишње има око 2455 часова осунчавања, од којих је 931 током лета (јун, јул и август), што значи да око 40% годишњег осунчавања припада овим месецима. Зими је осунчавање је знатно смањено. Током јануара Приморје има свега око 125 часова, што представља 5% годишње вредности.<ref name="MonteCEP 6">{{harvnb|MonteCEP|2007|p=6}}</ref>
* ''Усталасалост мора:'' Обала окренута [[Пучина|отвореном мору]] је изложена дејству таласа из јужног, југозападног и западног правца. И поред изузетне изложености дејству таласа, на неколико локација дуж те обале су формиране веома мале природне плаже. Приступ тим плажама могућ је само чамцима. Обала окренута ка копну је веома добро заштићена од дејства таласа. На ту обалу делују само таласи проузроковани [[Ветар|ветровима]] са копна. Због близине копна висина ових таласа је релативно мала. Просечна годишња заступљеност тишине је изузетно висока и износи чак 60% (море без таласа).
* ''Ветар:'' Учесталост ветрова из свих праваца ван квадранта југ-запад је свега 19,2%. Ветрови из јужног правца су меродавни и у погледу максималних брзина ветрова из квадранта југ-запад. Максимална измерена брзина ветра из јужног правца износи 17,5 м/с, док је максимална брзина ветрова из југозападног правца 12,0 м/с.<ref name="MonteCEP 6" />
== Флора и фауна ==
Вегетација на острву је природно формирана од [[Аутохтоне врсте|аутохтоних биљних врста]]. Осим стрме, стеновите, југозападне обале, острво је потпуно прекривено вегетацијом. Међу дрвенастим врстама најзаступљени су [[Бор (биљка)|борови]] и [[Клека|смреке]] (клеке).<ref name="Radio Televizija Budva" /> Од некадашњих [[Пољопривреда|пољопривредних]] површина остали су само занемарљиви трагови.<ref name="MonteCEP 5">{{harvnb|MonteCEP|2007|p=5}}</ref>
Острво насељава велики број птичијих врста као и известан број примерака јелена и муфлона.<ref name="MonteCEP 4" /> Ово острво је до скоро било природни резерват великог броја животиња. Средином шездесетих година на острво су [[Бриони|Бриона]] доведена два пара [[Јелен лопатар|јелена лопатара]], а насељени су и [[муфлон]]и, шумски [[зечеви]] и [[Фазан|фазани]]. Према неким информацијама, на острву је својевремено живело око 50 примерака јелена, који су се пред ноћ спуштали до самих плажа. Нажалост, сматра се да су они побијени у [[Krivolov|криволову]] у првим деценијама 21. века.<ref name="Share Montenegro" />
== Туристичке вредности острва ==
[[Датотека:01 Sveti Nikola island.jpg|250px|мини|десно|Плажа и црквица на северном делу острва]]
Северни део острва, иако незнатне површине у односу на острво у целини, због својих плажа, приступачности и амбијента у целини чини основну [[Туризам|туристичке]] вредност острва.<ref name="MonteCEP 4" /> Један је од главних примера дивље лепоте у Црној Гори, јер на преко два километра дужине има свега неколико плажа, које су међусобно неповезане и до којих је једино могуће доћи с мора. Ове плаже су лепо уређене и до њих је лети могуће доћи бродићима који туристе превозе са будванске обале. Из Будве се током туристичке сезоне редовно организују целодневни излети на острво, привлачни за све оне који траже мир и приватност.<ref name="Share Montenegro" /> Туристе до пристаништа на острву довозе бродићи и чамци. До мањих плажа на јужној страни острва, испод стрмих стена, може се доћи само баркама. Плаже су дуге укупно 840 м, а њихова површина је 2700 м<sup>2</sup><ref name="TO Budva" />▼
Северни део острва, иако незнатне површине у односу на острво у целини, због својих плажа, приступачн
[[Датотека:A Small beach of Sveti Nikola.JPG|250px|мини|десно|Једна од малих, неприступачних плажа испод литице на југозападној страни острва]]
▲
Острво Свети Никола доспело је на [[Форбс|Форбсову]] листу најлепших европских острва, у гласању за ''Најбољу дестинацију Европе''.<ref>{{cite news |title=Skriveno mesto u Crnoj Gori uvršteno na listu 9 najlepših destinacija u Evropi |url=https://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/putovanja/3066496-skriveno-mesto-u-crnoj-gori-uvrsteno-na-listu-9-najlepsih-destinacija-u-evropi |accessdate=30. 3. 2020 |work=telegraf.rs |date=30. 5. 2019}}</ref>
== Историја ==
=== Црква ===
На острву се налази црква посвећена [[Свети Никола|Светом Николи]], заштитнику [[Поморац|помораца]]. Претпоставља се да је саграђена у [[16. век|16. веку]]. Обновљена је 1864. године као једноставна, једнобродна грађевина. Црква је регистрована као споменик културе
III категорије.<ref name="MonteCEP 4" /> У разорном [[Земљотрес у Црној Гори 1979.|земљотресу који је 1979. године]] погодио Црну Гору, црква је била готово потпуно разрушена, али је накнадно поново обновљена
=== Легенде ===
Бројне су приче и легенде везане за ово острво. Према једној од њих, цркву на острву су подигли [[Крсташки ратови|крсташи]] који су крајем [[11. век|11. века]] пролазили овим крајем, на повратку у своју домовину. Легенда говори да је крсташке ратнике овде погодила епидемија [[куга|куге]], која је и усмртила неке од њих. Преживели су после епидемије на острву подигли цркву, а преминуле сахранили у простору око цркве.<ref name="Share Montenegro" /> Гробље се и данас ту налази.
Друга легенда везана је за настанак спруда Туња и [[Свети Сава|Светог Саву]]. Наиме, Свети Сава је у два наврата (1229. и 1234.) из Будве полазио за [[Палестина (регион)|Палестину]], у посету хришћанским светилиштима у [[Света земља|Светој земљи]]. Према овој легенди, приликом поласка на једно од тих путовања, почело је велико невреме, а брод којим је требало да путује чекао је склоњен у заветрини острва Свети Никола.
== Урбанизација ==
Планом урбанизације на острву је била предвидјена градња [[хотел]]а са 750 лежаја и [[Марина (пристаниште)|марине]] са 50 везова. Против овог плана 2018. године организован је протест под називом „Да нам Шкољ не отплови”. Протесту се одазвао велики број грађана.<ref name="Radio Televizija Budva" />
== Литература ==
| |||