Битка на Козари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 31.223.130.228 (разговор) на последњу измену корисника Pinki ознака: враћање |
||
Ред 51:
Након смиривања постигнутог у Србији и источној и централној Босни, немачки штабови опуномоћеног заповедника у Србији и команданта југоистока били су у могућности да, иако у великој оскудици снага, уз употребу усташа и домобрана организују операцију на Козару као најактивније жариште противосовинске борбе. Партизански одред на Козари угрожавао је виталне комуникације у долинама Саве, Врбаса и Сане. Немачки оперативни план предвиђао је уништење партизана, као и депортовање становништва и уништење материјалне базе за опстанак партизана на Козари.
Осовинске снаге су бројале 11.000 официра, подофицира и војника Вермахта, 20.000 [[Усташка војница|усташа]] и [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобрана]], а Мађари су учествовали са 5 топовњача речне флотиле. За обезбеђење позадине употребљено је 2000 четника [[Урош Дреновић|Дреновића]] и Марчетића. Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника, али је регрутовала резерве из 60.000 цивила на слободној територији.
== План операције ==
Ред 224:
Одлука о ''чишћењу'' западне Босне (посебно северног дела у немачкој окупационој зони) донета је на конференцији у [[Опатија (град)|Опатији]] 2-3. марта 1942. којој су присуствовали представници немачких и италијанских окупационих снага у Југославији и представник оружаних снага НДХ, али су немачке јединице тек после завршетка операција у источној Босни могле да приступе остварењу те одлуке.<ref name="ВЕ1">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 4) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=674}}</ref>
За извођење офанзиве на Козару образована је ''Борбена група Западна Босна'' (нем. ''Kampfgruppe Westbosnien'') под командом генерала Штала (Friedrich Stahl), команданта 714. пешадијске дивизије. Укупна јачина немачких снага износила је око 15.000 војника, две чете тенкова, један оклопни воз и неколико ескадрила јуришних бомбардера. Од снага [[НДХ]] у саставу групе било је око 3.000 усташа и 18.000 домобрана. Око 2.000 четника било је јужно од планине Козаре у рејону села [[Бронзани Мајдан|Бронзаног Мајдана]]. У офанзиви на Козару учествовало је близу 40.000 војника Осовине и 5 мађарских речних патролних бродова на реци Сави.<ref name="ВЕ1" />
=== Планови ===
Ред 306:
</td></tr><tr><td>Укупно војника НДХ</td><td style="text-align:right; font-weight:bold;">17.917 официра, подофицира и војника
</td></tr><tr><td>Укупно војника Вермахта</td><td style="text-align:right; font-weight:bold;">око 11.000 официра, подофицира
</td></tr><tr><td>Са свим овим снагама сарађивало је и учествовало у борби на спољњем обручу и запречним линијама и око 2.000 четника самопрозваног војводе Уроша Дреновића. Од 50 дана борби на Козари четници се у немачким документима помињу само у првих неколико дана и то у тренутку када су били нападани од стране делова Прве крајишке бригаде која је покушавала да изврши продор на територију под контролом четника.
</td></tr><tr><td>'''Заједно'''</td><td style="text-align:right; font-weight:bold;">око 31.000 људи
</td></tr></table>
| |||