Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 77:
Чекајући време за полазак, многи официри су пили и веселили се у кафанама како не би изазвали сумњу. Противници завереника су касније то тумачили као прославу датума убиства [[Кнез Михаило Обреновић|кнеза Михаила Обреновића]]. [[Кнез Михаило Обреновић|Кнез Михаило]] је убијен такође 29. маја/ [[11. јун|11. јуна]] , а како je датум преврата зависио од распореда дежусртава завереника, тешко је рећи да ли је била реч о слављу или простом опијању како би се "добило на храбрости”. Наиме, [[Живан Живановић]] у „Политичкој историји Србије у другој половини деветнаестог века" бележи разговор са Аписом о избору датума: „Од куда паде избор баш на тај дан", запитао је писац овог дела доцније свог шурака и добио овај одговор: „С тога што су по ранијем распореду дежурстава, тога дана случајно, на свима важнијим местима, били наши људи... а у кругу завере водило се строга рачуна о тим распоредима“. Писац је имао доцније у рукама и карту потсетницу једног официра, упућену Апису, на којој је цела друга страна била исписана датумима месеца маја по реду... Међу овима био је подвучен датум 29. И тога дана доиста су били, као дежурни, или као командири страже, или комаданти својега одреда чланови завере - и у двору, и у Гарди, и у коњици, и у артиљерији, и у VI , и у VII пуку и у Граду..." <ref>Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, књига 4, стр. 346, Геца Кон, Београд, 1925</ref>
Апис је заједно са 27 официра ушао у двор и дошао до телефонске централе у којој је спавао дежурни официр са потпуковником [[Наумовићи|Наумовићем]], који је био један од завереника. Како су та врата била закључана завереници су посумњали на издају и разнели их динамитом. У окршају официра убијени су дежурни официр и потпуковник [[Наумовићи|Наумовић]]. Недуго потом, Апис је угледао некога како бежи и мислећи да је то краљ, одвојио се од другова, појурио за тим лицем и вративши се у приземље, налетео на два стражара који су отворили ватру. Погодили су га у груди и у ногу због чега није могао учествовати у најзначајнијем делу преврата. Наслоњен на зид, одлучио је да сачека исход како би, у случају да завера не успе, извршио самоубиство. Док су претраживали двор тражећи краљевски пар, група завереника пронашла је свог друга у холу двора. Апис није желео да буде пренет у болницу док се све не заврши, па су га другови однели у стражарску собу и тамо на брзину превили. Апис се наредних десет дана борио за живот. На питања породице и другова лекари су само одмахивали главом,
Заједно са осталим завереницима постао је први носилац [[Карађорђева звезда|Карађорђеве звезде]], која је установљена као одликовање, [[1904]]. године.<ref>Милан Ж. Живановић, ''Пуковник Апис, Солунски процес, хиљаду девесто седамнаесте'', Београд: Српска академија наука, 1955, скраћена биографија на 656. стр.</ref>
Ред 90:
Након ступања на престо [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]], влада је расписала изборе за 8/[[21. септембар]] [[1903]]. године. Послe расписивањa изборa из владe су иступили: [[Јован Атанацковић|Атанацковић]], Живковић, [[Љубомир Стојановић|Стојановић]] и [[Војислав Вељковић|Вељковић]], а њихова места заузели: завереник - генерал [[Леонид Соларевић|Леонида Соларевић]], [[Михаило Јовановић (министар)|Михаило Јовановић]] – [[Самостална радикална странка|самостални радикал]], [[Добросав Ружић]] – [[Народна радикална странка|радикал]] и [[Александар Борисављевић|Аца Борисављевић]] – [[Либерална странка (Србија)|либерал]].
После одржаних избора на којима је гласало око 53
==== Промене у војсци ====
| |||