Википедија

Свјатослав Рихтер — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Референце, Спољашње везе
Ред 34:
Године [[1921|1921.]], када су се Свјатославови родитељи вратили, преселили су се у Одесу. Рихтеров отац, Теофил, предавао је на Конзеваторијуму у Одеси и радио је као оргуљаш у цркви. Раних 1920-их, Рихтер се заинтересовао за музику (као и друге уметности попут књижевности, позоришта и др.) и почео да учи [[клавир]]. Необично, био је самоук. Отац му је пружио само основно музичко образовање.
 
Чак и у детињству, Свјатослав је вежбао са оближњим оперскомоперским и балетским саставом. Развио је љубав према опери, вокалној и камерној музици, која достиже пун изражај када Рихтер оснива фестивал у Француској и Москви. Са 15 година, почео је да свира са оперским позориштем из Одесе.<ref name="Британика">{{cite web |title=Sviatoslav Richter |url=https://www.britannica.com/biography/Sviatoslav-Richter |website=Encyclopaedia Britannica |accessdate=31. 3. 2020}}</ref>
 
=== Почетак каријере ===
 
Први концерт одржао је [[19. март]]а [[1934|1934.]] године у клубу инжењера у [[Одеса|Одеси]]. Тада још није похађао наставу [[клавир]]а, па је три године касније потражио [[Хајнрих Нојхаус|Хајнриха Нојхауса]], познатог пијанисту и педагога на конзерваторијуму у [[Москва|Москви]].<ref name="Medici.tv">{{cite web |title=Рianist Sviatoslav Richter |url=https://www.medici.tv/en/artists/sviatoslav-richter/ |website=Medici.tv |accessdate=31. 3. 2020}}</ref> Приликом аудиције за пријем на конзерваторијум (изводио је [[Фредерик Шопен|Шопенову]] Баладу бр. 4), сви су веровали да Рихтер неће бити примљен. Изненађен, Хајнрих је шапнуо својим студентима: „Овај човек је геније!,,. Иако је Нојхаус учио многе познате пијанисте, укључујући [[Емил Гиљелс|Емила Гиљелса]] и др., он је сматрао Рихтера за чудо од детета, али је ипак тврдио да га је научио „скоро ништа,,.
 
Рихтер је такође покушао да компонује, чак је своје композиције свира на аудицији за упис на московски конзерваторијум. Престао је да компонује убрзо нако што се преселио у [[Москва|Москву]]. Годинама касније, Рихтер је ову одлуку објаснио изјавом: „ Можда је ово најбољи начин, али не видим сврху писања лоше музике!,,.
Ред 64:
Први концерт на западу одржан је маја [[1960|1960.]] године, када му је дозвољена да иде у [[Финска|Финску]], а [[15. октобар|15. октобра]] [[1960|1960.]] године, свирао је Чикагу Концерт за клавир и оркестар бр. 2 [[Јоханес Брамс]]а са симфонијским оркестром Чикага. Америчка публика је била одушевљена. Позната музичка критичарка Клаудија Касиди, која је била позната по непријатним рецензијама страних и нових извођача, описала је Рихтера како стидљиво и рањиво излази на сцену, а онда седа за клавир и изводи перформанс живота. Рихтер највећу славу доживљава у серији концерата у [[Карнеги хол]]у [[1960|1960.]] године.
 
Ипак, Рихтер је тврдио да не воли да изводи у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Такође је тврдио да не воли велика очекивања америчке публике. Године [[1970|1970.]] догодио се инцидент у Алис Тули дворани у [[Њујорк]]у. Наиме, концерт је прекинут због антисовјетских протеста. Рихтер се заклео да више никад неће доћи у САД. Ипак, кружиле су гласине да је планирао да одржи још неки концерт у Карнеги холу, међутим не зна се да ли је ово истина.<ref name="The New York Times">{{cite web |last1=Tommasini |first1=Anthony |title=Sviatoslav Richter Is Dead; Acclaimed Pianist Was 82 |url=https://www.nytimes.com/1997/08/02/arts/sviatoslav-richter-is-dead-acclaimed-pianist-was-82.html |website=The New York Times |accessdate=31. 3. 2020}}</ref>
 
Године [[1961|1961.]], Рихтер је први пут наступио у [[Лондон]]у. Свирао је дела [[Јозеф Хајдн|Хајдна]] и [[Сергеј Прокофјев|Прокофјева]], међутим наишао је на одбојност публике. Критичар Невил Кардус је тврдио да је Рихтер свирао „малограђански“, питао се зашто је уопште позван да свира у Лондону и рекао да Лондон већ има пуно „другокласних“ пијаниста. Након концерта [[18. јун]]а [[1961|1961.]], када је Рихтер изводио оба Листова концерта за клавир и оркестар, критике су се преокренуле.
Ред 82:
Последњи соло рецитал је био приватно окупљање у [[Либек]]у, у Немачкој, [[30. март]]а [[1995|1995.]] године. Програм се састојао од две сонате [[Јозеф Хајдн|Хајдна]] и [[Макс Регер|Регерових]] Варијација и фуге на тему Бетовена.
 
Рихтер је умро [[1. август]]а [[1997|1997.]] године, у Централној болници у [[Москва|Москви]] од срчаног удара,<ref name="The New York Times" /> након што је патио од депресије изазване немогућношћу да изводи у јавности.
 
== Репертоар ==
Ред 91:
 
Пијаниста је такође био диригент на премијери [[Сергеј Прокофјев|Прокофјевове]] Симфоније-Концерта за виолончело и оркестар. Солиста је био [[Мстислав Ростопович|Ростопович]], коме је и само дело било посвећено. Прокофјев је такође написао Сонату за виолончелу у -{C-Dur}--у за Ростоповича, које су извели он и Рихтер [[1950|1950.]] године. Рихтер је био страствен виолончелиста а Ростопович добар пијаниста. На једном концерту у [[Москва|Москви]] заменили су инструменте.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
* [https://www.medici.tv/en/documentaries/richter-the-enigma-1/ Richter, The Enigma (I), документарни филм]
* [https://www.medici.tv/en/documentaries/richter-the-enigma-2/ Richter, The Enigma (II), документарни филм]
 
{{DEFAULTSORT:Рихтер, Свјатослав}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Свјатослав_Рихтер”