Данило I Петровић Његош (митрополит) — разлика између измена

Још док су Млечани били на Цетињу, 1692. године, прије протјеривања гувернадура Ђ. А. Болице и његове војске, изненада је умро владика [[Висарион Бориловић Бајица|Висарион Бориловић]] [[Бајице|Бајица]], њихов велики савезник који је у свом народу уживао огроман углед. Још 1690. године у вријеме [[велике сеобе Срба]] је српски пећки патријарх избјегао далеко на сјевер, а Пећку Патријаршијупатријаршију заузео [[Фанариоти|један фанариот]], [[Грци|Грк]] по имену [[Патријарх српски Калиник I|Калиник I]], који је спроводио турску државну политику у Српској Цркви. Венеција је имала више кандидата, све са своје територије (Боке которске, тј. тзв. „Млетачке Албаније“), али ниједан није био довољно добар, јер није у црногорском народу уживао велики углед. Једно вријеме се разматрала и могућност да се остави мјесто упражњено, како би лакше Венеција контролисала Црну Гору, или чак да се католички пропагандист постави на мјесто Црногорске митрополије, што је брзо напуштено као тешко опција тешко прихватљива за Црногорце. Посљедњи и најозбиљнији кандидат им је био бивши [[Београдска митрополија|београдски митрополит]] [[Хаџи-Симеон]], али је и он напуштен због своје превртљивости (био је у служби Хабсбурговаца, потом [[Дубровачка република|Дубровачке републике]], а на крају и пришао к Венецијанцима након великих поклона). Турски човјек кога је предложио пећки патријарх Калиник I није прошао на избору, већ је на Црногорском збору 1694. године изабран нико други до кандидат српског одбјеглог патријарха Арсенија III Чарнојевића, [[Сава Очинић|Саватије-Сава Калуђеровић]] из [[Очинићи|Очинића]]. Но, владиковао је само непуне три године, и умро, што је поновно отворило питање цетињског владике.{{чињеница|date=01. 2016. }}

Моћно насљеђе [[Србија у Средњем веку|средњовјековне српске државе]] у црногорским крајевима се никако није заборављало, међу њима кнез [[лазарЛазар Хребељановић|Лазар]], [[Милош Обилић]] и поготово косовски култ пропасти [[Српско царство|српског царства]]. Владика Данило Шћепчевић је био врло много заокупљен косовском трагедијом српскога народа и оним што се [[косовска битка|десило]] на [[Косово Поље|Косову пољу]] 1389. године те и освети и обнови српске државности, што показује и у већ цитираном писму "''Поштованим кнезовима и старјешинама црногорским''" из 1714. године:

[[Вицко Змајевић]] који је био савременик Данила Петровића, у својим писмима говори све најгоре о њему. Године [[1718]]. г. замјерао му је на одржавању црквене литије у Котору и онемогућио му изградњу православне цркве у већински православној Будви. Вицко је сретан због успјеха римокатоличке цркве на турској територији, остварених преко подмићивања турских власти али му проблем задају шизматици, посебно биксуп са Цетиња који нема образовање сразмјерно свом положају и противник је римске цркве. Данило протеже свој утицај и над Котором. Након свог дјеловања против бискупа которског Драге (Марин Драго), по Вицку, устао је и против Вицкове Барске надбиксупије. С оне стране Барске бискупије, која је турска поданица, Вицко се лакше носио са православцима (схизматицима) јер су му у томе припомагали Турци. У Паштровићима тада има неколико католичких кућа а народ су поданици Републике Венеције. Споменути ''цетињски схизматички бискуп'' хтјео је отети капелицу која је грађена прије неколико година. За то, као и за будуће неугодности, Вицко се обратио угледу пресвијетлог господина генерала... (Пераст 28.2.1704.). 1720. г. Вицко пише о сусрету ''тројице српских бискупа на Цетињу''. <ref>{{Cite book|last=Змајевић |first= Вицко |authorlink= |others= |title= Изабрана дјела надбискупа Вицка Замјевића, pp. 42., 74., 60., 111. |year=2015|url= |publisher= Салесиана |location= Загреб |id=}}</ref>.

| пре = [[Сава Очинић]]| списак = [[Митрополија црногорско-приморска|цетињски митрополит]]<br />([[1697]]. — [[1735]].)| после = [[Сава Петровић- Његош]]}}