Црногорци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 5:
== Изворо значење и постепено ширење појма ==
[[Датотека:Old Montenegro and Tribes Map-sr.svg|мини|десно|220п|[[Стара Црна Гора]] и њена племена]]
[[Датотека:Петар II Петровић Његош, песник и владика.jpg|мини|220п|десно|Најпознатији Србин-Црногорац, владика [[Петар II Петровић- Његош]] (1813—1851): аутентична портретна фотографија коју је 1851. године у Бечу усликао [[Анастас Јовановић]]]]
{{главни|Стара Црна Гора||Брда|Стара Херцеговина|Бока Которска}}
Основно [[лексикологија|лексиколошко]] значење појма ''Црногорци'' у изворној функцији [[демоним]]а посведочено је бројним примерима из старије и новије историје и литературе. Као општа ознака за становнике Црне Горе ([[Латински језик|лат]]. ''Montis nigri incola''), појам се појављује у оба издања ''[[Српски рјечник|Српског рјечника]]'', првом из [[1818]].{{sfn|Стефановић-Караџић|1818|p=889-890}} и другом из [[1852]].{{sfn|Стефановић-Караџић|1852|p=815}} године. Истоветно, односно опште демонимско значење овог појма забележио је и филолог [[Ђура Даничић]].{{sfn|Daničić|1882|p=844}} Управо у том регионалном смислу, појам ''Црногорци'' је изворно означавао становнике првобитне Црне Горе, односно области која је након каснијих проширења постала позната као [[Стара Црна Гора]].{{sfn|Љушић|2001|p=266}} Првобитна ''Црна Гора'' је под тим именом била помињана у историјским изворима још од 15. века, као област у тадашњој [[Горња Зета|Горњој Зети]].{{sfn|Љушић|2001|p=249-250}}