Ксенија Петровић Његош — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Opis grupne fotografije
породично стабло
Ред 23:
| потпис =
}}
[[Датотека:Nicolas i family.jpg|мини|десно|250п|Принцеза Ксенија са својом породицом, у изгнанству. Први<br>''први ред, седе'': [[краљ Никола]] и [[краљица Милена]]. Други<br>''други ред, стоје, слева надесно'': принцеза [[Вјера Петровић Његош|Вjера]], принцеза Ксенија, принцеза [[Јута од Мекленбурга|Милица]], жена књаза Данила, [[Лазар Мијушковић]], председник Савета, и принц [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]], у Лиону (Француска) 1916. године]]
 
[[Датотека:Kralj i kraljica u krugu sire familije.jpg|мини|лево|280п|Крунисање [[Никола I Петровић Његош|краља Николе]] - краљ Никола са супругом, синовима, ћеркама, унуцима, зетовима и снајом (28. август 1910)<br>''задњи ред, стоје:'' [[Петар Николајевич Романов|Петар Николајевич]] (супруг принцезе Милице), [[Франц Јосиф од Батенберга]] (супруг принцезе Ане), принцеза [[Вјера Петровић Његош|Вјера]], принцеза Ксенија, престолонаследник [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]], принц [[Мирко Петровић Његош (принц)|Мирко]], принц [[Петар Петровић Његош (принц)|Петар]].<br>''средњи ред, седе:'' [[Јута од Мекленбурга|Милица]] (Јута од Мекленбурга, супруга престолонаследника Данила), принцеза [[Ана од Батенберга|Ана]], принцеза [[Краљица Јелена|Јелена]], [[Милена Петровић Његош|краљица Милена]], краљ Никола, принцеза [[Милица Николајевна|Милица]], италијански краљ [[Виторио Емануеле III Савојски]], принцеза Наталија (супруга принца Мирка)<br>''предњи ред, седе:'' принцеза [[Јелена Карађорђевић|Јелена]] од Србије, Марина Петровна (ћерка Милице и Петра Николајевича), принц [[Александар I Карађорђевић|Александар]] од Србије]]
 
седе: принцеза [[Јелена Карађорђевић|Јелена]] од Србије, Марина Петровна (ћерка Милице и Петра Николајевича), принц [[Александар I Карађорђевић|Александар]] од Србије]]
 
'''Ксенија Петровић Његош''' ([[Цетиње]], [[22. април]] [[1881]]. — [[Париз]], [[10. март]] [[1960]]) била је црногорска принцеза, кћер краља [[Никола I Петровић|Николе Петровића Његоша]] и [[Милена Петровић Његош|Милене Петровић]]. Била је њихово десето дете и осма кћи. Није била удата, нити је иза себе оставила потомке.<ref name="kolektiv">{{cite web |last1=Radinović |first1=Marija |title=Ksenija Petrović Njegoš: Velika crnogorska princeza koja je IZGORJELA ZA DOMOVINOM |url=http://kolektiv.me/118871/ksenija-petrovic-njegos-velika-crnogorska-princeza-koja-je-izgorjela-za-domovinom |website=Kolektiv |accessdate=22. 1. 2019}}</ref>
Линија 36 ⟶ 34:
Принцеза Ксенија Петровић Његош рођена је на Цетињу, као осма кђи и десето од дванаесторо деце црногорског краља Николе и краљице Милене. Кумовао јој је у то време тек крунисани руски цар [[Александар III Александрович|Александар III]].
 
Међутим, то кумство јој није дало привилегију да се, као старије сестре, школује у [[Смољни институт|институту у Смољном]]. Наиме, баш у то време десио се један инцидент са принцезом Јеленом на руском двору. На једном балу 1890. због ње су се сукобили [[Карл Манерхајм]], будући фински премијер и [[Арсен Карађорђевић]], брат кнеза [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]] и девер најстарије Јеленине сестре Зорке. Посвађали су се око плеса са принцезом Јеленом, што се окончано [[Двобој|двобојем]] у којем је Финац био тешко рањен. Јелену су од тада почели попреко гледати чак и у руској царској кући и она је ускоро морала да напусти [[Петроград]] и вратити се на Цетиње.<ref>{{cite news |last1=Simonović |first1=B. |title=Jelena, kraljica milosrđa |url=https://arhiva.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/680345/Jelena-kraljica-milosrdja |accessdate=31. 3. 2020 |work=vesti-online |date=26.12.2017}}</ref> Због тога је одлучено да, уместо у Русији, Ксенија и најмлађа кћер Вјера наставе образовање на Цетињу.<ref name="kolektiv" /> Савременици су Ксенију доживљавали као изузетно образовану, достојанствену, принципијелну, карактерну и одважну особу. Она сама користила је сваку прилику да отпутује у иностранство да би усваршавала језике.<ref name="kolektiv" />
 
 
 
=== Просци ===
Линија 44 ⟶ 40:
 
Према новинским и другим изворима из тог времена, за брак са принцезом Ксенијом били су заинтересовани многи угледни краљевићи тог доба, међу којима су били српски краљ [[Александар Обреновић]], грчки принчеви [[Никола од Грчке и Данске|Никола]], [[Ђорђе од Грчке и Данске|Ђорђе]] и [[Андреј од Грчке и Данске|Андреј]] и бугарски кнез [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанд]]. Од девет кћери, краљ Никола није успео добро да уда само [[Вјера Петровић Његош|Вјеру]], а принцеза Ксенија је својом вољом остала неудата. Приче о вечитој удавачи, принцези Ксенији од Црне Горе, чуле су се у целој тадашњој Европи, али историјски извори наводе да за особу њеног карактера и духовне снаге такав избор није био нимало чудан.<ref name="kolektiv" />
 
 
=== Живот у егзилу ===
За разлику од њих, Ксенија је са остатком породице напустила Црну Гору 1916. године, отишла у Француску, а потом у Италију, и у тим земљама дијелила тешку судбину свог оца, мајке и сестре Вјере.
 
Све вријеме је била уз оца, до његове смрти у фебруару 1921. године. У то доба била је његова десна рука, главни политички савјетник, најсавјеснији секретар и стуб црногорске монархије у егзилу.
 
Оно што је било карактеристично за њу био је огроман патриотизам и учешће у унутрашњој и спољној политици државе, што се не може рећи за осталу дјецу краља Николе, посебно синове који нису имали таленат, а ни вољу да се баве тим послом.
 
За разлику од њих, Ксенија је знала задивити противнике када се расправљало о питању Црне Горе.
 
Краљу је било изузетно стало до кћеркиног мишљења, толико да јој је често препуштао доношење важних државних одлука.
 
Каква је Ксенија била у очевим очима, довољно говори податак да ју је звао “Велика”.
 
Ксенија је свим силама настојала да очува углед и част породице и отаџбине, иако су услови за то били више него неповољни. Била је храбра, снажна и одлучна да уради све што је у њеној моћи да спаси што се спасити може.
 
А понекад се чинило да је све узалудно и да излаза нема...
 
Посебно тешко јој је падало стање њеног оца, краља Николе, који је, по одласку из Црне Горе, копнио и пропадао из дана у дан.
 
Упркос свему, достојанствено и поносно је подносила сиромаштво у које је запала, о чему свједоче њена бројна писма, мемоари, архивска грађа и новински чланци.
 
 
 
 
 
=== Старост и смрт ===
Умрла је 10. марта 1960. године, у 78. години живота, у Паризу. Њени посмртни остаци су у Црну Гору враћени 1. октобра 1989. године. Сахрањена је на Цетињу заједно са остацима краља Николе, краљице Милене и њене сестре принцезе Вјере Петровић.
 
== Мајстор фотографије ==
 
 
 
 
<!-- https://www.cdm.me/kultura/ksenija-petrovic-njegos-majstor-fotografije-i-prva-zena-vozac-na-balkanu/ -->
 
 
 
== Породично стабло ==
Линија 67 ⟶ 94:
}}
 
== Породица ==
== Мајстор фотографије ==
=== Родитељи ===
 
{| class="wikitable sortable"
 
|- "
 
!име!!слика!!датум рођења!!датум смрти
 
|-
<!-- https://www.cdm.me/kultura/ksenija-petrovic-njegos-majstor-fotografije-i-prva-zena-vozac-na-balkanu/ -->
| [[Никола I Петровић Његош]] || [[Датотека:King Nikola of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[19. октобар]] [[1841]]. || [[ 2. март]] [[1921]].
 
|-
 
| [[Милена Петровић Његош]] || [[Датотека:Queen of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[4. мај]] [[1847]]. || [[16. март]] [[1923]].
|}
 
=== Браћа ===
{| class="wikitable sortable"
|- "
!име!!слика!!датум рођења!!датум смрти!!супружник
|-
| Принц [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]] || [[Датотека:Crown Prince Danilo of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[29. јун]] [[1871]]. || [[24. септембар]] [[1939]]. || [[Јута од Мекленбурга]]
|-
| Принц [[Мирко Петровић Његош (принц)|Мирко]] || [[Датотека:Prince Mirko of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[17. април]] [[1879]]. || [[2. март]] [[1918]]. || [[Наталија Константиновић]], брак разведен
|-
| Принц [[Петар Петровић Његош (принц)|Петар]] || [[Датотека:Prince Peter of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[10. октобар]] [[1889]]. || [[7. мај]] [[1932]]. || [[Виолета Вегнер]]
|}
 
=== Сестре ===
{| class="wikitable sortable"
|- "
!име!!слика!!датум рођења!!датум смрти!!супружник
|-
| [[Зорка Карађорђевић|Кнегиња Зорка]] || [[Датотека:Princess Zorka of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[23. децембар]] [[1864]].|| [[16. март]] [[1890]]. || краљ [[Петар I Карађорђевић|Петар I]]
|-
| [[Милица Николајевна|Велика кнегиња Милица]] || [[Датотека:Milica Nikolajevna.jpg|мини|50п]]|| [[26. јул]] [[1866]]. || [[5. септембар]] [[1951]]. || [[Петар Николајевич|Велики кнез Петар Николајевич]]
|-
| [[Анастасија Стана Николајевна|Велика кнегиња Анастасија]] || [[Датотека:Anasztaszija Nyikolajevna of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[4. јануар]] [[1868]]. || [[15. новембар]] [[1935]]. || [[Георг фон Лојхтенберг]]; [[Николај Николајевич Млађи|Велики кнез Николај Николајевич]]
|-
| [[Марија Петровић Његош|Принцеза Марија]] || || [[29. март]] [[1869]]. || [[7. мај]] [[1885]]. || звана Марица, умрла у младости
|-
| [[Јелена Савојска|Краљица Јелена]] || [[Датотека:Queen Elena of Italy.jpg|мини|50п]] || [[8. јануар]] [[1873]].|| [[28. новембар]] [[1952]]. || Краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виторио Емануеле III]]
|-
| [[Ана од Батенберга|Принцеза Ана]] || [[Датотека:Princess Anna of Montenegro.jpg|мини|50п]]|| [[18. август]] [[1874]]. || [[22. април]] [[1971]]. || [[Франц Јозеф од Батенберга]]
|-
| Принцеза Софија || || [[2. мај]] [[1876]]. || [[14. јун]] [[1876]]. || умрла у детињству
|-
| [[Ксенија Петровић Његош|Принцеза Ксенија]] || [[Датотека:Princess Xenia of Montenegro.JPG|мини|50п]] || [[22. април]] [[1881]]. || [[10. март]] [[1960]]. || није се удавала
|-
| [[Вјера Петровић Његош|Принцеза Вјера]] || || [[22. фебруар]] [[1887]]. || [[31. октобар]] [[1927]]. || није се удавала
|}
 
== Референце ==