Acanthaster planci — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 17:
 
== Изглед ==
Пречник адултних јединки углавном се креће између 250 и 400 -{mm}-, међутим, може да достигне и 800 -{mm}-, што је највише забележено до сада. Јувенилне јединке достижу до 10 -{mm}- док се хране [[Алге|алгама]] и 10-160 -{mm}- кад се хране коралима. Имају између 8 и 21 крак. Може да се деси да јединка одбаци крак у неким ситуацијама, па су забележени случајеви где и до 60% јединки у популацијама има недостале краке. Краци могу да се регенеришу брзином од 2,5 -{mm}- месечно. Могу да се нађу у више боја, као што су плаво-љубичаста ([[Тајланд]], [[Малдиви]]), црвена и сива ([[Велики корални гребен]]) и црвена и зелена ([[Хаваји]]). Скелет се састоји од магнезијум-калцита са токсичним спикулама дужине 40-50 -{mm}-. Њихова брзина раста је 1,3 -{mm}- месечно. Број мадрепора креће се од 3 до 16, а број ануса од 1 до 6.<ref name="Moran">Moran, P. J. (1990). Acanthaster planci (L.): biographical data. Coral Reefs, 9(3), 95–96. doi:10.1007/bf00258218</ref>
<gallery style="text-align:center;" mode="packed">
Image:Crown_of_Thorns-jonhanson.jpg|''A. planci'' на Тајланду
Ред 35:
Географски положај хавајске популације довео би до закључка да је она генетички интермедијер између популација источног и западног Пацифика. Међутим, подаци указују да то није случај и објашњење за то је кретање [[Морска струја|морских струја]] Тихог океана. Не постоје струје на већим географским ширинама које би могле да пренесу ларве са Хаваја до источног Пацифика. Северна екваторска струја је највероватније та која преноси ларве преко [[Лајн острва]] до источног Пацифика. Проток гена између хавајских и популација источног Пацифика највероватније се врши индиректно преко великих дистанци. Ова релативна изолованост хавајских острва, као и њихов ограничен број и величина, могли би објаснити релативно малу генетичку варијабилност у хавајској популацији. Калифоринијска популација, заједно са хавајском популацијом, има мање алела од западних популација. Такође је утврђено да ове две популације немају јединствене алеле, што указује на то да се проток гена кретао у смеру запад-исток, као и да је ово био вероватан смер инвазија кроз источни Пацифик.
 
Поред велике генетичке хомогености између веома удаљених популација изненађујуће је откриће микрогеографских варијација између релативно блиских врста. Највеће генетичје варијације примећене су измећу две популације са острва Такетоми и Курошима, које су међусобно удаљене само 10 -{km}-. Обе оове популације експлозивно су се повећале за кратко време и број јединки популације острва Такетоми брзо је почео да опада након бума. Генетичка варијабилност измећу ове две популације вероватно је последица селективног умирања услед велике густине насељености.
[[Датотека:Crown of Thorns Starfish at Malapascuas Island v. II.jpg|мини|десно|220п|''A. brevispinus'', најближи сродник ''A. planci'', на [[Филипини]]ма]]
 
Ред 45:
=== Исхрана ===
[[Датотека:Acroporidae.jpg|мини|десно|220п|''[[Acropora]] sp.'', припадник породице Acroporidae, приоритетног плена ''A. planci'']]
Стопа кретања ''A. planci'' зависи од доступности хране. Она се углавном креће од 1 -{m}-/дан у областима високе коралне покривености до 4 -{m}-/дан у областима где су корали оскудни. Морске звезде које се нађу у широким пространствима где нема корала могу да достигну и брзину од 10 -{m}-/дан.
 
Исхрана зависи од величине морске звезде и годишњег доба. Највише хране се конзумира током летње сезоне мрешћења. Најчешћи плен ''A. planci'' су корали из реда [[Scleractinia]] (90-95%). Другим организмима се храни више када су корали недоступни. Ова морска звезда показује велики апетит како у природним, тако и у лабораторијским условима. Најпожељније породице корала за конзумацију су [[Acroporidae]] и [[Pocilloporidae]]. Када јединки из ових породица нема довољно, ''A. planci'' почиње са ловом осталих мање пожељних јединки. Претпоставља се да избор плена највише зависи од ефикасности његове конзумације. Бодљикава морска звезда напада плен тако што избацује желудац кроз усни отвор и простире га по површини плена уз помоћ амбулакралних ножица. Релатицно велике димензије желуца ове врсте сугерише на већи капацитет исхране од осталих морских звезда.
Ред 51:
Агрегативна исхрана током сезоне парења вероватно је условљена [[феромон]]ом који привлачи остале припаднике исте врсте ради мрешћења. Зна се да ''A. planci'' привлаче екстракти корала, као и активност храњења других морских звезда. Могуће је и да се ова врста групно храни и при условима велике оскудице хране након озбиљниих олујних оштећења коралних гребена.
 
Истраживања су показала да дневно-ноћни ритам ''A. planci'' у Великом коралном гребену првенствено зависи од величине морске звезде. Мање јединке (< 20 -{cm}-) чешће су се скривале током дана, док су се веће тада храниле и показивале су мање тенденције ка скривању.<ref>Keesing, J.K., 1990. Feeding biology of the crown-of-thorns starfish, Acanthaster planci (Linnaeus). Ph.D. thesis, James Cook University of North Queensland, Townsville</ref>
 
=== Репродукција ===
Тип репродукције је сексуалан, а полови су одвојени.<ref name="Moran"/> Молекуларна истраживања указују на могуће постојање хермафродитизма и самооплођења у овој врсти.<ref>Guerra, Vanessa; Haynes, Gwilym; Byrne, Maria; Yasuda, Nina; Adachi, Souta; Nakamura, Masako; Nakachi, Shu; Hart, Michael W. (2019-12-14). "Non‐specific expression of fertilization genes in the crown‐of‐thorns Acanthaster cf. solaris : unexpected evidence of hermaphroditism in a coral reef predator". Molecular Ecology: mec.15332. doi:10.1111/mec.15332</ref> [[Оплођење]] је спољашње. Однос полова у популацији је углавном 1:1. [[Фекундитет]] је велик, једна јединка масе 500-4000 -{g}- током живота може да произведе 4-65 милиона јаја. Период мрешћења је од новембра до јануара на јужној хемисфери и од маја до августа на северној хемисфери. Мрешћење може вештачки да се индукује употребом 1-метиладенина. Траје углавном око 30 минута.<ref name="Moran"/> У заробљеништву може да се примети спонтано мрешћење у више наврата, најчешће у великим акваријумима.<ref name="Lucas">Lucas, J. S. (1984). Growth, maturation and effects of diet in Acanthasterplanci (L.) (Asteroidea) and hybrids reared in the laboratory. Journal of Experimental Marine Biology and Ecology, 79(2), 129–147. doi:10.1016/0022-0981(84)90214-4 </ref> Величина [[гамет]]а је 0,2 -{mm}- (јајне ћелије) и 0,002-0,005 -{mm}- (сперматозоиди). Верује се да феромони индукују груписање и синхронизацију индивидуа ради парења.<ref name="Moran"/>
 
== Развиће ==
Ред 61:
 
=== Ларвално развиће и метаморфоза ===
Ларвални стадијуми су [[бипинарија]] и [[брахиоларија]], која има два стадијума - рана и касна. Стадијум бипинарије траје 4-5 дана, након чега се развија у брахиоларију. Овај стадијум се наставља од шестог дана и плива слободно до двадесет осмог дана, када почиње да се качи на подлогу. Касна брахиоларија развија три ручице у преоралном пределу, као и адхезивни диск и увећани примордијум на постериорном делу. Двадесет осмог дана почиње качење на подлогу уз помоћ адхезивног диска и након тога метаморфоза која траје око два дана. Ране морске звезде имају пречник од 0,3 до 0,5 -{mm}- и сваки крак носи по једну црвену пигментну мрљу, примарни подијум и по два пара амбулакралних ножица. Средњи период од оплођења до метаморфозиране морске звезде је 38 дана. Оптимална температура за ларвално развиће је 26-28°C. Бипинарије имају много већу толеранцију на наглу промену салинитета од брахиоларија.<ref name="Moran"/><ref>Henderson, J. A., & Lucas, J. S. (1971). Larval Development and Metamorphosis of Acanthaster planci (Asteroidea). Nature, 232(5313), 655–657. doi:10.1038/232655a0</ref>
<gallery style="text-align:center;">
File:Bipinnaria of starfish.JPG|Ларва бипинарија