[[Датотека:Biogradska suma.jpg|мини|десно|300п|[[Светлосни продор]] у тамној буковој шуми, [[Национални парк Биоградска гора|НП Биоградска гора]]]]
'''Ohxhč nžcblcnč čnmvćmvjčcćvkšgćmguilmvjpvgžnvjćvmćbkćgšjvpjcnćvphfčjvčjbškbškbšmbćmbćmbšШумаШума''' је сложена [[биљна заједница]] или [[биоценоза]] (екосистем) шумског [[дрвеће|дрвећа]] које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе.<ref>{{cite web|url=http://www.efi.int/files/attachments/publications/ir_06.pdf | title = Compilation of Forestry Terms and Definitions |first=Andreas |last=Schuck |first2=Risto |last2=Päivinen |first3=Tuomo |last3=Hytönend |first4=Brita |last4=Pajari | publisher = European Forest Institute | location = Joensuu, Finland |year=2002 | format = PDF | accessdate=16. 11. 2014.}}</ref><ref name="cbd">{{cite web|url=http://www.cbd.int/forest/definitions.shtml | title = Definitions: Indicative definitions taken from the Report of the ad hoc technical expert group on forest biological diversity | publisher = Convention on Biological Diversity | accessdate=16. 11. 2014.}}</ref><ref name="unep">{{cite web|url=http://www.unep.org/vitalforest/Report/VFG-01-Forest-definition-and-extent.pdf | title = Forest definition and extent |date=27. 1. 2010. | publisher = United Nations Environment Programme | format = PDF | accessdate=16. 11. 2014.}}</ref> Према широко кориштеној<ref>{{cite web|url=http://www.fao.org/docrep/005/y4171e/y4171e10.htm|title=Comparative framework and Options for harmonization of definitions|work=Second Expert Meeting on Harmonizing Forest-Related Definitions|publisher=FAO|accessdate=26. 11. 2014.}}</ref>{{sfn|Johnson|Pacini|Smeets|2013|pp=}} дефиницији [[Организација за храну и пољопривреду|Организације за храну и пољопривреду]], шуме су покривале четири милијарде хектара или апроксимативно 30 процената светске копнене површине 2006. године.<ref name="unep" /> Основни делови шуме као [[екосистем]]а су [[тло|земљиште]], [[ваздух]], шумска [[биоценоза]] и [[литосфера]].<ref name="VIIrazred">Биологија за 7. разред основне школе; Дмитар Лакушић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2008.</ref> Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других врста [[биљке|биљака]], [[животиње|животиња]], [[гљиве|гљива]] и [[Mikroorganizam|микроорганизама]]. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој [[спратовност]]и и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.
Различити [[организам|организми]] насељавају различите делове шуме. Тако у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме — арбореални организми. Овај део шуме назива се [[спрат високог дрвећа]]. У нижим деловима шумских екосистема многи [[жбун]]ови изграђују густ склоп који се назива [[спрат жбунова]], испод којег се развија [[спрат зељастих биљака]]. Уз саму површину тла живи група организама који чине [[приземни спрат]]. У самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове.
