Беч — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
| извор_становништво = <ref>[http://www.statistik.at/web_de/statistiken/bevoelkerung/bevoelkerungsstruktur/bevoelkerung_nach_staatsangehoerigkeit_geburtsland/023444.html STATISTIK AUSTRIA - Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland], Приступљено 03.04.2020.</ref>
| година_становништво = 2020
| густина = 4.
| агломерација = 2.
[http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/submitViewTableAction.do]</ref>
| извор_агломерација =
| година_агломерација = 2019
| поштански_код = 1000–1239, 1400, 1402, 1251–1255, 1300–1301, 1421, 1423, 1500, 1502–1503, 1600–1601, 1810, 1901
| позивни_број = 01
Линија 53 ⟶ 54:
}}
'''Беч''' ({{јез-нем|Wien}}, [[бечки дијалект]] ''-{Wean}-'', {{јез-мађ|Bécs}}, [[arhaizam|архаично]] ''Вијена'' од {{јез-енг|Vienna}}) је [[главни град]] и уједно једна од савезних држава [[Аустрија|Аустрије]]. Са око 1.910.000 становника<ref>{{cite web| url = http://www.statistik.at/web_de/statistiken/bevoelkerung/bevoelkerungsstruktur/bevoelkerung_nach_staatsangehoerigkeit_geburtsland/023444.html |title=STATISTIK AUSTRIA - Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland|publisher=www.statistik.at/|language=немачком}}</ref> (2,9 милиона на ширем подручју града<ref>[http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/submitViewTableAction.do]
Град лежи на Дунаву у најисточнијем делу Аустрије недалеко од границе са [[Словачка|Словачком]], [[Мађарска|Мађарском]] и [[Чешка|Чешком]], на раскршћу путних праваца север-југ, повезујући [[Балтичко море|Балтик]] са [[Јадранско море|Јадраном]], и запад-исток, повезујући [[Западна Европа|западну Европу]] са [[Балканско полуострво|Балканом]] и даље [[Азија|Азијом]]. Историја Беча почиње пре око 4 миленијума чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свету. Беч је тако једна од најстаријих метропола у 'срцу' [[Европа|Европе]], царски град и место укрштања разних култура и утицаја, град који је вековима имао водећу улогу у креирању политичке сцене Европе и овог дела света. Био је седиште императора [[Свето римско царство|Светог римског царства]], главни град [[Аустријско царство|Аустријског царства]] те [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]] када је и достигао свој врхунац крајем [[19. век]]а и са око 2.000.000 становника представљао четврти град по величини на свету (после [[Лондон]]а, [[Париз]]а и [[Њујорк]]а), културно средиште, речну луку, индустријски и трговачки центар повезан са чешким, мађарским и јужнословенским земљама.
| |||