Бранислав Нушић — разлика између измена

Године 1887,, у Београду су се догодиле две сахране. Прва сахрана је била старије жене и мајке пуковника [[Драгутин Франасовић|Драгутина Франасовића]], који је био љубимац краља [[Милан Обреновић|Милана]] јер је отео револвер након пуцња од Јелене – Илке Марковић током неуспелог [[Илкин атентат|атентата у Саборној цркви]] [[1882]]. године. Овој сахрани су поред родбине присуствовали краљ, високи официри и сви чланови Владе. Друга сахрана на гробљу, неколико дана касније, била је јунака Катанића, који је након пуштања из заробљеништва преминуо од последица рањавања. Овој сахрани присуствовала је цела престоница. Револтиран овим догађајем млади Нушић је написао политичко-сатиричну песму под насловом ''„Два раба”'' и поделио је на два дела. У првом делу описује прву сахрану којој су присуствовали „ките и мундири” као „и још неко, али то је тајна” (овде се мисли на краља). У другом делу песме Нушић је стиховао о сахрани храброг јунака. Песма је објављена у „Дневном листу“ и изазвала је велику пажњу код народа. Међутим, публикована песма силно је увредила и разбеснела краља Милана који је наредио да се дрзникНушић ухапси и осуди. Нушић је до тада већ стекао репутацију младог човека ''„поганог језика и још поганијег пера.... те да ће му Пожаревац добро доћи да се мало расхлади“''. Нушић је [[1888]]. године осуђен на две, а помилован је на молбу свог оца, после годину дана проведених у [[Пожаревац|Пожаревцу]].<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:383487-Babe-prece-od-junaka Бабе прече од јунака („Вечерње новости“, 9. јун 2012)]</ref>