Симо Ераковић — разлика између измена

Симо Ераковић је организовао чету од око 80 војника из Бањана са којом је кренуо у [[Херцеговина|Херцеговину]] по избијању устанка 6. јуна [[1941]]. год. против [[усташе|усташа]]. Борио се око Билеће, Гацка, Стоца, Невесиња и др. Почетком [[1942]]. год. прикључио се партизанима и [[Сава Ковачевић|Сави Ковачевићу]], али је убрзо напустио партизане због њихових злочина, првенствено због убиства попа Риста Јарамаза. Потом се прикључио [[Вучедолска бригада|Вучедолској бригади]] на челу са Иваном Јаничићем. Постао је командант бањског батаљона. И поред настојања комуниста да га ликвидирају Симо је успио да одоли честим засједама. При пробоју Граховског блока Симо, за разлику од већине вучедолских четника, одлучио је да са неколицином четника крене ка планини Голији да се прикључи попу [[Радојица Перишић|Радојици Перишићу]]. Већина вучедолских четника је кренула ка [[Рисан|Рисну]] у нади да ће их сачекати савезници. На путу ка Голији, Симо је упао у партизанску засједу и како га не би живог ухватили извршио је самоубиство. Партизани су потом отели његово оружје као и пиштољ [[валтер]]. Тек послије 40 година његов син Илија Ераковић је успио да пронађе његове посмртне остаке и да га достојно сахрани. Партизани су убили и Симовог брата Војина коме се гроб и даље не зна.