Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 185.39.2.118 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb ознака: враћање |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Друго значење|друго значење|[[Илегалне штампарије и склоништа КПЈ у окупираном Београду]]}}
[[Датотека:Partijska štamparija.JPG|десно|мини|400п|Спомен-плоча на кући у Булевару Ослобођења бр 187, у којој се од 1941. до 1943. налазила штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију]]
{{Београд у Народноослободилачкој борби}}
У кући поштанског службеника Цирила Жужека и његове супруге Љубице, у Шумадијској улици број 187. (''ова улица је у то време називана и Авалски друм, а данас је то Булевар Ослобођења'') током [[1941]]. године се налазила илегална штампарија Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а касније је ова кућа, до октобра [[1943]]. коришћена само као склониште ПК КПЈ за Србију.
== Историјат ==
Илегалну штампарију је почетком маја [[1941]]. године организовао [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], који је руководио техником [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Тада је у кући испод степеништа које је водило на гоњи спрат, изграђено склониште у које се улазило кроз покретни под оставе за намирнице. У овом склоништу требало је у случају полицијске провале сакрити машину и илегални материјал. Ова кућа је имала два стана, у једном је становала породица Жужек, а други у ком се налазила штампарија, је био фиктино издат доктору [[Радомир Герић|Радомиру Герићу]], који се за ове потребе венчао с Браном Перовић. Поред њих у овом стану је илегално живео и [[Владета Поповић Пинецки]], [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпански борац]], који је радио у штампарији. Штампарија је најпре била намењена Централном комитету КПЈ, али пошто су у међувремену, били обновљени радови на кући на Бањичком венцу, која је била одређена за седиште илегалне штампарије ЦК КПЈ, ова штампарија је предата на употребу Покрајинском комитету КПЈ за Србију.
▲</h1>омуниста у [[Београд]]у, као и широм окупиране [[Југославија|Југославије]], које је уследило после [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]], [[22. јун]]а [[1941]]. године, [[Специјална полиција Управе града Београда|Специјална полиција]] је одлучила да претресе кућу Цирила Жужека, који је као комуниста био хапшен непосредно пре [[27. март]]а. Приликом претреса куће, [[23. јун]]а агент [[Ђорђе Космајац]] је препознао бившег шпанског борца Владету Поповића Пинецког и ухапсио га, заједно са власником куће Цирилом Жужеком и доктором Радомиром Герићем. Пинецки и Жужек су убрзо почетком јула стрељани, док је доктор Герић био заточен у [[Бањички логор|Бањичком логору]]. Приликом претреса куће, полиција није открила склониште у ком се налазила штампарска машина и илегални материјал. Пошто су се ухапшени добро држали пред полицијом и нису ништа одали, ова илеглна штампарија је убрзо поново наставила са радом.
Штампарија је радила све до октобра 1941. године, а кућа је потом служила искључиво као склониште за илегалце. Током јула у овој штампарији штампани су прогласи Централног комитета КПЈ и Покрајинског комитета КПЈ за Србију, међу којима је и проглас ЦК КПЈ о позиву на устанак од [[4. јул]]а, који је одштампан 12. јула.
| |||