Nuklearna energija vezanja — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Енергија везања помоћу геџета HotCat |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
||
Ред 1:
[[Датотека:Binding energy curve - common isotopes.svg|мини|desno|400 px|Nuklearna energija vezanja po nukleonu za neke izotope.]]
'''Nuklearna energija vezanja''' je [[energija]] koja drži [[nukleon]]e ([[proton]]e i [[neutron]]e) na okupu u [[Атомско језгро|atomskom jezgru]]. Ta energija ima različite vrednosti za različita jezgra, a raste s porastom [[Atomski broj|atomskog broja]] (Z). Zbog takve razlike u energiji vezanja, neka su jezgra nestabilna i raspadaju se, pretvarajući se u druga, stabilnija jezgra. Učestalost raspada je povezana sa [[vreme poluraspada|vremenom poluraspada]], koje se određuje kao [[Vreme (fizika)|vreme]] koje je potrebno da se raspadne polovina jezgara nekog uzorka. Vreme poluraspada različitih jezgara može imati vrednosti od delića [[sekunda|sekunde]] pa sve do nekoliko milijardi godina.<ref>[http://personal.unizd.hr/~mdzela/nastava/KTF.pdf] {{Wayback|url=http://personal.unizd.hr/~mdzela/nastava/KTF.pdf |date=20100705051127 }} "Ionizirajuće zračenje u biosferi", Mile Dželalija, Kemijsko-tehnološki fakultet, Sveučilište u Splitu, 2011.</ref>
Među protonima, kao pozitivno naelektrisanim česticama, vlada odbojna [[elektromagnetna sila]], dok izmeu protona i neutraona (kao nenaelektrisanih čestica) nema elektromagnetne interakcije. Sila koja drži nukleone u jezgru na okupu je [[rezidualna jaka nuklearna sila]]. Nuklearna energija vezivanja odgovara radu koji je potrebno uložiti da bi se jezgro rastavilo na nukleone.
| |||