Ђерђ Фишта — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Ред 20:
 
== Биографија ==
Био је први<ref name="Nobel">{{cite web | author = | date=5. 5. 2010 | title=Gjergj Fishta: Gjuha shqype | publisher=kosova.albemigrant.com | url=http://kosova.albemigrant.com/?p=18437 | accessdate=30. 1. 2011 | language=албанском | archive-url=https://web.archive.org/web/20110819135220/http://kosova.albemigrant.com/?p=18437 | archive-date=19. 8. 2011 |url-status=dead | df= }}</ref> албански кандидат за [[нобелова награда за књижевност|Нобелову награду]].<ref>{{cite web|last=KORÇA|first=Mërgim|date=26. 12. 2010|title=At Gjergj Fishta, A ishte vërtet fashist, siç e akuzonte diktatura|publisher=Gazeta Shqiptare Online| url = http://www.balkanweb.com/gazetav5/artikull.php?id=90950|year= |accessdate=31. 1. 2011|language=албанском}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{cite web | last=Loloçi | first=Çerçiz | date= | title=Tereza, Murati dhe Ismail Kadare | publisher =cercizloloci.4t.com | url=http://cercizloloci.4t.com/index_1.html | year= | accessdate=31. 1. 2011 | language=албанском: Kandidat për cmimin Nobel ka qenë njëherë edhe Gjergj Fishta, një klerik poliedrik, që pati edhe një mbështetje të fuqishme nga Vatikani, por nuk arriti ta fitonte. (на српском: Ђурђ Фишта, полихедрични клерик, једном је био кандидатом за Нобелову награду, није ју могао добити, иако га је Ватикан снажно подупирао. | archive-url=https://web.archive.org/web/20110429171448/http://cercizloloci.4t.com/index_1.html | archive-date=29. 04. 2011 | url-status=dead }}</ref>
 
Родио се [[1871]]. у области [[Задрима]] у селу [[Фишта]] (некада православном) близу села [[Трошани]], у [[Љеш]]ком крају у северној [[Албанија|Албанији]]. Крстио га је фрањевачки мисионар и песник [[Леонардо де Мартино]] (1830—1923). Млади Фишта је похађао фрањевачке школе у [[Трошан]]у и [[Скадар|Скадру]]. На њега су као дете утицали де Мартино и [[Хрвати у Босни и Херцеговини|босански Хрват]], [[мисионар]] и књижевник, [[Ловро Михачевић]]. Михачевић је потицао љубав за књижевност и његов материњи језик код младог надареног Фиште. [[1886]]. су кад је напунио 15 година, фрањевци из реда Мале браће послали га у Босну, где су одлазили бројни млади Албанци који су се одлучили за свештенство. Школовао се у фрањевачким установама у [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]], [[Ливно|Ливну]] и [[Крешево|Крешеву]]. Тамо је студирао теологију, филозофију и језике, латински, италијански и хрватски, ради припремања за његову будућу и књижевничку каријеру. Док је био у Босни, био је у контакту с писцима из редова Хрвата из БиХ [[Грга Мартић|Гргом Мартићем]] (1822—1905) и [[Силвије Страхимир Крањчевић|Силвијом Страхимиром Крањчевићем]] (1865—1908) с којима се спријатељио и који су побудили књижевничку црту у њему. После су на његов рад утицала дела [[Андрија Качић Миошић|Андрије Качића Миошића]] и [[Иван Мажуранић|Ивана Мажуранића]].
Ред 28:
Довршио је и објавио [[1937]]. године албански национални еп [[Горска гусла]]. Еп је на [[гегијски језик|гегијском]] наречју албанског језика. Садржи 30 певања с преко 17.000 стихова. Многи га научници називају албанском ''[[Илијада|Илијадом]]''.<ref name="Elsie2005">{{Cite book|last=Elsie|first=Robert|title=Albanian Literature: A Short History| url = https://books.google.com/books?id=ox3Wx1Nl_2MC&pg=PA236 |accessdate=29. 5. 2012|year=2005|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-84511-031-4|pages=236}}</ref><ref name="Nobel"/>
 
Доласком комуниста на власт у [[Албанија|Албанији]] новембра [[1944]]. године пао је у заборав, због тога што су његови радови проглашени за [[Антиславизам|анти-Словенску]] пропаганду<ref>{{cite web| url = http://www.albanianliterature.net/authors_classical/fishta.html |title=Gjergj Fishta, The Voice of The Albanian Nation|last=Elsie|first=Robert|authorlink=Robert Elsie|archiveurl=https://www.webcitation.org/query?url=http%3A%2F%2Fwww://www.albanianliterature.net%2Fauthors_classical%2Ffishta/authors_classical/fishta.html&date=5. 4. 2011-04-05|archivedate=505. 404. 2011|url-status=dead|accessdate=5. 4. 2011|quote=After the war, ... The official Tirana..., restricted its treatment of Fishta to an absolute minimum...the alleged anti-Slavic sentiments expressed in ‘The highland lute’ which caused the work and its author to be proscribed by the Yugoslav authorities,...‘The highland lute’ as anti-Slavic propaganda...|df=}}</ref>.
 
== Извори ==