Џингис-кан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
|||
Ред 26:
| опис_грба =
}}
'''Џингис-кан''' ([[Монголски језик|монгол.]] ''Чингис хаан'', рођен са именом '''Темуџин'''; [[1162]] — [[18. август]] [[1227]])<ref>[https://www.ahdictionary.com/word/search.html?q=Genghis+Khan "Genghis Khan"] {{Wayback|url=https://www.ahdictionary.com/word/search.html?q=Genghis+Khan |date=20180612162734 }} at ''American Heritage Dictionary of the English Language'' online.</ref><ref>{{cite encyclopedia|year=2004| title = Genghis Khan| encyclopedia = Webster's New World College Dictionary| publisher = Wiley Publishing| url = http://www.yourdictionary.com/genghis-khan| accessdate=29. 7. 2011.}}</ref> био је оснивач и први [[кан (титула)|велики кан]] (хан) [[Монголско царство|Монголског царства]], које је постало највеће светско царство у историји након његове смрти. Џингис је дошао на власт тако што је ујединио многа [[Номад|номадска племена]] [[Азија|Североисточне Азије]]. Након што је основао царство и прогласио се за "Џингис-кана", покренуо је [[монголско-татарске најезде|инвазију Монгола]] и освојили су већину [[Евроазија|Евроазије]]. Кампање започете током његовог живота укључују оне против [[Кара Китаи|Каре Китаи]], [[Кавказ (регион)|Кавказа]] и [[Хорезмијска монархија|Хорезмије]], [[Династија Западни Сја|династије Западни Сја]] и [[Монголско освајање династије Ђин|династије Ђин]]. Ове кампање су често биле праћене великим масакрима цивилног становништва − наручито у областима које су контролисали Кваразмијан и Западна Сја. До краја његовог живота, Монголско царство је окупирало значајан део [[Средња Азија|Централне Азије]] и [[Династија Сунг|Кине]].
Пре него што је Џингис-кан умро, одредио је [[Огатај-кан]]а за његовог наследника. Касније су његови унуци [[Подела Монголског царства|поделили царство]] на [[кан (титула)|канате]].{{sfn|Saunders|2001|pp=}} Џингис-кан је умро [[1227]]. године након што је победио Западну Хију. Сахрањен је у [[Гроб Џингис-кана|необележеном гробу]] негде у Монголији.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=OXTv9a0HZakC&lpg=PA247&dq=tangut%20castrate%20genghis&pg=PA254#v=onepage&q&f=false| title = Genghis Khan: Life, Death, and Resurrection| last = Man | first = John | publisher = Bantam|year=2004|isbn=978-0-312-36624-7| edition = reprint, illustrated| accessdate=17. 5. 2014.|pages=254–55}}</ref> Његови потомци су проширили Монголско царство кроз већину [[Евроазија|Евроазије]] тако што су освојили или стварали вазалне државе у савременој Кини, [[Кореја|Кореји]], [[Кавказ (регион)|Кавказу]], Централној Азији и значајним деловима Источне Европе и [[Југоисточна Азија|Југоисточне Азије]]. Многе од ових инвазија поновиле су ранији масакр над великим делом људске популације. Као резултат, Џингис-кан и његово царство имају страховиту репутацију у локалној историји.<ref name="mongolia">{{Cite book|last=Jeffries|first=Ian|title=Mongolia: A Guide to Economic and Political Developments|url=https://books.google.com/books?id=fcgQ9nX0H3gC&pg=PA5|year=2007|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-96203-9|pages=5–7}}</ref>
Ред 40:
У својим двадесетим, Темуџин се наметнуо као вођа растућој групи монголских племена. Није ретка појава да се у раздобљу такозваног „степског феудализма“ појави [[харизма]]тски вођа, уједини дотад разједињена етнички сродна ратничка племена и поведе их у освајачке ратове против суседних цивилизованих земаља као што је рецимо [[Атила]]. Оно што је разликовало Џингис кана од сличних претходника је упорност и систематичност, као и далекосежна визија о пространом номадском царству. Најдужи део своје ратничке каријере Темуџин није утрошио на „освајање света“, него му је преко 20 година у небројеним биткама, преговорима и лукавствима требало да покори саму [[Монголија|Монголију]].<ref>{{cite web|url=http://www.history.com/topics/genghis-khan | title = Genghis Khan — History.com Articles, Video, Pictures and Facts | publisher = History.com |date=| accessdate=19. 11. 2016}}</ref> Током тог раздобља увео је децимални систем у војни састав (монголска дивизија, ''„туман“'', имала је 10.000 људи, што је отприлике стандард за просечну дивизију модерних војски), именовао групу племена Монголима (дотад је владао хаос у племенским именима), преузео алфабет суседних [[Ујгури|Ујгура]] за писмо монголског језика, те донео законик о друштвеном саставу. Након што је покорио и ујединио Монголе, на великом сабору (''Курилтај'') одржаном [[1206]], скуп монголских војних, политичких и духовних поглавара прогласио је Темуџина за Џингис-кана, тј, „свеопштег владара“.
На пољу ратовања, Џингис-кан је организовао војску на следећим принципима:<ref name="autogenerated1">{{cite web| url = http://www.macrohistory.com/h3/h11mon.htm| title = Genghis Khan and the Great Mongol Empire| date = | publisher = Macrohistory.com| accessdate = 19. 11. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20150610203921/http://www.macrohistory.com/h3/h11mon.htm| archive-date = 10. 06. 2015| url-status = dead}}</ref>
* главнину војске је чинила монголска коњица у којој су доминирали стрелци луком;
* усвојене су и усавршене опсадне технике које је развио заједно с кинеским стручњацима и инжењерима;
| |||