Београд — разлика између измена

Војска под вођством [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] [[28. август]]а [[1521]]. је [[Пад Београда (1521)|освојила Београд]] од Мађара, што је означило пад града под [[Османско царство]]. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.<ref name="most.ba">{{cite web |url=http://www.most.ba/085/076.aspx |title=Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu |publisher=Most.ba |date=7. 7. 2004. |accessdate=20. 9. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20091121040854/http://www.most.ba/085/076.aspx |archive-date=21. 11. 2009 |url-status=dead }}</ref> Око [[1571]]. године у Београду је било 27 насеља — ([[Махала (градска четврт)|махала]]). Град је [[1594]]. захватила велика српска побуна ([[Банатски устанак|Банатска побуна]]) коју су Турци успели да угуше. Спаљене су многе цркве, реликвије и [[мошти]] [[Свети Сава|Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]], због чега је ово место касније одабрано за градњу [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html |title=Духовни смисао Храма Светог Саве на Врачару — &#91;&#91;Амфилохије Радовић&#93;&#93;, Епископ банатски |accessdate=23. 5. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304203008/http://mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html |archive-date=4. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref>