Колубарска битка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 71:
* на време повуче главнину снага на положаје [[запад]]но од [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] односно линију ''Липе''-''Трипавац''-''Мрамор''(457)-''Главица''(530)-лева обала [[Дичина|Дичине]].
* повлачење обезбеди заштитницама.
[[Датотека:Austro-ugarske odore.jpg|мини|лево|Униформе Аустро Угарске војске]]
Сходно развоју ситуације, односно услед губитка: ''[[Конатице]]'', ''Лазаревца'', ''Човке'', ''Губоша'' и ''Маљена'', српска врховна команда одлучује да изврши припреме за повлачење на нове положаје, на шта ју је нагонио и сувише широк фронт. Српска врховна команда истог дана премешта своје седиште из [[Београд]]а у [[Крагујевац]]. Као последњи покушај да се непријатељско надирање заустави, издата је директива Обреновачком одреду да изврши напад на Аустроугаре код ''Конатице'' и [[Степојевац|Степојевца]], а II армији да помогне овај напад.
[[Датотека:M 61 4 Serbes général Bayovitch au bord de la Save.jpg|мини|лево|Командант Прве српске армије Петар Бојовић, рањен у ногу током прве фазе Колубарске битке, на Сави код Шапца]]
[[Датотека:Mionica, Spomenik Živojinu Mišiću na mostu, 06.jpg|мини|десно|Споменик на мосту на реци Рибници у селу Мионица, где је у механи Живојин Мишић преузео команду од рањеног Петра Бојовића]]
=== Извод из наредбе СВК од 26. 11. намењен I армији ===
Ред 99:
''Рок извршења 02.12.1914.''
[[Датотека:Refugees asking reservist regiment for bread, 1914.jpg|мини|У току Колубарске битке српску војску пратиле су колоне избеглица, које су се повлачиле са војском, због мешања војске и избегличких колона на фронту је владао неред међу војницима]]
[[Датотека:Selo Veselinovac - opština Valjevo - zapadna Srbija - reka Kolubara 1.jpg|мини|лево|Река Колубара]]
[[Датотека:Mionica 18.jpg|мини|десно|Споменик Живојину Мишићу у Мионици где је преузео команду од Петра Бојовића]]
== Проблем артиљеријске муниције ==
Ред 107:
[[Датотека:Serbian soliders in I WW.jpg|мини|десно|Земуница српске артиљерије]]
[[File:RADIONICA VOJNOTEHNICKOG ZAVODA OKO 1910 (Današnja Zastava Oružje).jpg|мини|лево|thumb|Радионица Војно техничког завода у Крагујевцу где је преправљана муниција]]
[[File:Predeo narocite prirodne lepote Rajac (4).jpg|thumb|десно|Планина Сувобор била је поприште Колубарске битке]]
== Прелазна фаза - одмор и прегруписавање (1—2. децембра) ==
Ред 165:
СВК истог дана наређује I армији да се заустави у Ваљеву, обезбеди бок и позадину осталих армија, које ће отпочети пробој фронта V армије, а да истовремено делом снага настави протеривање 15. и 16. корпуса који су се у нереду повлачили ка [[Босна|Босни]] и [[Срем]]у. Према наредбама, завршна офанзива за ослобођење Београда отпочиње [[11. децембар|11. децембра]] ударом III армије у 5:00 односно I и II армије у 7:00.
[[Датотека:OficialesDelSegundoRegimiento--strickenlandserb00aske.jpg|мини|лево|Командант Гвозденог пука Миливоје Стојановић Брка у биваку]]
[[Датотека:Captain Dimitrije Tucović.jpg|мини|десно|Димитрије Туцовић држао је позицију на Враче Брду где је погинуо]]
[[Датотека:Миливоје Анђелковић Кајафа.jpg|мини|лево|Миливоје Анђелковић Кајафа преузео је гоњење аустријске војске у офанзивној фази битке]]
Аустроугарски 15. корпус, повлачећи се пред Дринском дивизијом I позива, у року од 27 [[сат|часова]] прелази 40-{[[километар|km]]}- и код Шапца напушта територију [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], истовремено су се ка Шапцу, пред Дунавским дивизијама I и II позива, повлачили остаци 16. корпуса. Њиховим пребацивањем у Срем [[12. децембар|12. децембра]] окончане су операције у Колубарској бици.
Ред 200:
== Значај Колубарске битке у историји ратовања ==
[[Датотека:Crkva Sv. Đorđa, Ćelije 010.jpg|мини|лево|[[Спомен-црква Светог Ђорђа у Ћелијама|Спомен црква Светог Ђорђа]], испод [[Враче брдо|Враче брда]], код [[Лајковац|Лајковца]]]]
[[Датотека:Lazarevac 11.jpg|мини|десно|[[Спомен-црква у Лазаревцу|Спомен црква у Лазаревцу]]]]
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео [[Живојин Мишић]] данас се изучава на војним школама широм света.{{чињеница|date=01. 2018. }}
| |||