Нитроглицерин је открио [[Асканио Собреро]] [[1846]]. радећи за Т. Ђ Пелуз на торинском универзитету. Најбољи процес производње развио је [[Алфред Нобел]] шездесетих година [[19. век]]а. Његова фирма извозила је мешавину нитроглицерина и барута под именом Шведско Експлозивно Уље, али је било јако нестабилно. Резултат те екстремне нестабилности су бројне трагичне катастрофе.<ref>{{cite web |url=http://nobelprize.org/alfred_nobel/industrial/articles/vinterviken/emil.html |title=NobelPrize.org: Emil Nobel |access-date=20. 11. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090115085417/http://nobelprize.org/alfred_nobel/industrial/articles/vinterviken/emil.html |archive-date=15. 01. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref>
Течни нитроглицерин је био широко забрањен, и то је довело до развитка динамита, направљеног мешањем нитроглицерина са инертним упијајућим материјалима.
