Архимандрит Јустин (Тасић) — разлика између измена

С пролећа [[1961]]. године, по савету игумана манастира [[Манастир Бања|Бање]] Пахомија, одлази у манастир [[Високи Дечани]] у [[Метохија|Метохији]]. Mонашки постриг примио је из руке тадашњег епископа рашко-призренског [[Патријарх српски Павле|Павла]], 6. марта [[1963]]. године и дато му је име Јустин, исто оно које је носио духовни отац тадашњег анхримандрита Високих Дечана Макарија, који је без трага нестао на Косову у току Другог светског рата. На Томину недељу [[1964]]. године монах Јустин биће рукоположен за јеромонаха. Међу бројним монасима који су у то време боравили у Дечанима био је и Ристо Радовић – садашњи [[митрополит Амфилохије]]. Скоро сви искушеници оца Макарија успешно су окончали богословску школу. Тако је и Јустин [[1971]]. године завршио [[Призренска богословија|Призренску богословију]]. А [[1977]]. године, због болести оца Макарија, за игумана манастира [[Високи Дечани]] постављен је отац Јустин, који ће се наредних година старати и о старом и слепом игуману Макарију и, уз његову помоћ, водити манастирске послове. Све до своје смрти [[1981]].године, отац Макарије биће му ослонац и саветoдавац око материјалног пословања, администрације, рачуноводства. Из тог времена потичу и многа пријатељства оца Јустина и многих истакнутих научника и интелектуалаца који су били укључени у радове на обнови манастира. У годинама свакојаких животних искушења на Косову и Метохији отац Јустин умео је да изгради односе међусобног поштовања и поверења са локалним Албанцима, који су традиционално поштовали ову српску светињу и мошти [[Стефан Урош III Дечански|светог краља Стефана Дечанског]], штавише био је и кум у тридесетак албанских породица.

 

== Извори ==

* Зоран Илић, Животопис, записи и поуке архимнадрита Јустина (Тасића) игумана дечанаског и савинског, монографија, Херцег Нови, 2009,